Iranski državni mediji: Predsednik Raisi poginuo u helikopterskoj nesreći
Iranski državni mediji su izvestili da su iranski predsednik Ebrahim Raisi i ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahijan nastradali u helikopterskoj nesreći, prenosi Euronews.
Poluzvanična agencija Tasnim je izvestila da su Raisi i nekoliko drugih osoba koje su bile u helikopteru “mučenički stradali“ u nesreći u provinciji na severu Irana Istočni Azerbejdžan.
Državni mediji navode da je helikopter bio prinuđen na “tvrdo sletanje” u planinskom regionu zato što se juče našao u gustoj magli.
Vest o pogibji Raisija potvrdio je na platformi X potpredsednik Irana Mohsen Mansuri, prenosi Tanjug.
BREAKING: Iranian President Ebrahim Raisi was killed in yesterday’s helicopter crash- IRINN Telegram Channel
Reports say that the helicopter hit the mountain before crashing as a result of severe weather conditions and fog.. pic.twitter.com/X07rCWTXRz
— Hananya Naftali (@HananyaNaftali) May 20, 2024
Iranski državni mediji su emitovali islamske molitve između vesti koje prate smrt Raisija. Vlada je u međuvremenu sazvala „hitan sastanak“, preneo je CNN pisanje agencije IRNA.
Predsednik Irana Ebrahim Raisi (63), koji je, zajedno sa šefom diplomatije Hoseinom Amirom Abdolahijanom poginuo u helikopterskoj nesreći, važio je za konzervativnog političara.
Izabran je za šefa države na predsedničkim izborima održanim 2021. godine i smatran je potencijalnim naslednikom iranskog vrhovnog vođe Ajatolaha Ali Hamneija, kome je bio blizak, prenose svetski mediji.
Raisi je osvojio gotovo 62 odsto glasova na izborima koje je obeležila zabrana učešća za više umerenih kandidata, kao i slaba izlaznost.
On je preuzeo vlast u trenutku dok se Iran suočavao sa brojnim izazovima, uključujući akutne ekonomske probleme, intenziviranje regionalnih napetosti i zaustavljene pregovore o oživljavanju nuklearnog sporazuma sa zapadnim zemljama, podseća BBC.
Ipak, njegov mandat obeležili su antivladini protesti širom Irana 2022. godine, kao i aktuelni rat u Pojasu Gaze koji je uticao na rasplamsavanje sukoba Teherana sa Izraelom.
Raisi je podržao napad na Izrael u aprilu u kojem je više od 300 dronova i projektila ispaljeno na tu zemlju kao odgovor na izraelski napad u kojem su 1. aprila ubijeni iranski generali u zgradi ambasade Irana u glavnom gradu Sirije, Damasku.
Raisi se suočavao i sa stalnim pozivima mnogih Iranaca i aktivista za ljudska prava na istragu o njegovoj navodnoj ulozi u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika 1980-ih godina.
Raisi je obavljao nekoliko funkcija u iranskom pravosudnom sistemu, bio je zamenik vrhovnog sudije od 2004. do 2014. godine, državni pravobranilac od 2014. do 2016. i vrhovni sudija od 2019. godine.
Raisi je sa samo 25 godina postao zamenik tužioca u Teheranu. On je, takođe, bio izabran za zamenika predsedavajućeg Skupštine eksperata, 88-članog svešteničkog tela odgovornog za izbor vrhovnog vođe Irana.
Kao predsednik, Raisi je podržavao obogaćivanje uranijuma u Iranu do nivoa koji je blizu nivoa oružja.
Rođen je 1960. godine u Mašhadu i krenuo je stopama svoga oca koji je bio islamski sveštenik i počeo je da pohađa medresu kada je imao 15 godina.
Raisi je učestvovao u protestima protiv iranskog šaha koga je podržavao Zapad, a koji je svrgnut 1979. godine.
(Pančevac/Euronews Srbija)
