Poznati pančevački biciklista i avanturista Dušan Milojkov, a pre svega humanista, nastavio je svoj plemeniti pohod po Evropi, jer je, nakon što je prošao dobar deo Starog kontinenta na svom biciklu, putujući sam samcat po belom svetu, „osvojio” je i Britansko ostrvo.

I ovog puta njegov lajtmotiv za ovako zahtevnu pustolovinu bio je da učini dobro delo: da pokrene akciju pribavljanja novog klavira za Muzičku školu „Jovan Bandur”.

U skladu s tim, putovanje je nazvao „Biciklom za bisere muzičke umetnosti” i za to vreme obilazio je mesta rođenja brojnih velikih rok zvezda, koje su i u njemu samom ostavile dubok trag.

Naš odvažni sugrađanin Dušan Milojkov je u proteklih oko mesec dana svojom biciklom prokrstario Britanskim ostrvom kako bi se izborio da pančevačka Muzička škola „Jovan Bandur” dođe do novog klavira.

Kada je kretao na tako dug i zahtevan put, razmišljajući o muzičarima, Milojkov je došao do navedenog zaključka, jer „da bi muzičari stvarali, moraju da žive u oblacima“.

– Tako je i moj život na ovom putu započeo u oblacima, zato što sam avionom otputovao u Veliku Britaniju. Na neki način tako i ja živim, u oblacima, jer mi bez muzike ne prolazi nijedan dan. Ovaj svet bi trebalo da bude lepo mesto za život svih ljudi, ali nije. Koliko je samo bilo ratova, koliko ih je trenutno i koliko će ih još biti. Voleo bih da ta vrsta ludila prestane, za sva vremena. Da su politiku vodili umetnici i sportisti, rata nikada ne bi bilo, tvrdim – navodi Dule.

Prisetio se kako muzičari mogu da pokrenu velike mase za sobom, što je potvrđeno na raznim koncertima i sportskim predstavama, na koje ljudi idu dobrovoljno, bez da ih neko primorava.

– Na svim tako velikim skupovima osnovne poruke su poruke mira. Možda je dovoljno pomenuti samo koncerte kao što su „Vudstok”, „Lajv ejd”, „Bend ejd”, Dobrotvorni koncert održan 1971. za gladnu decu u Bangladešu, koji je organizovao Džordž Harison, Olimpijske igre i razna prvenstva sveta i Evrope u mnogim sportovima. Na pomenutim koncertima nisam prisustvovao, ali sam zato bio na nastupima mnogih evropskih i svetskih bendova. S druge strane, što se tiče sportskih dešavanja, bio sam na Olimpijskim igrama u Atini i na nekim prvenstvima sveta i Evrope u raznim disciplinama. Jednostavno, moj život je vezan za te dve stvari, za sport i muziku – navodi ovaj sugrađanin.

On ističe da mu bez to dvoje ne prođe nijedan dan u životu.

– Zapravo, od najranijeg detinjstva spojio sam ih u jedno, zbog čega verujem da mi se život produžava, a on se odvijao i odvijaće se na raznim meridijanima Evrope. Muzičari svojim prstima stvaraju zvuke koje vole široke mase, oni ne žele da njihovi prsti budu na okidaču neke puške, iz čije cevi metak treba da ubije. U ovoj priči, moj život na tlu Velike Britanije posvećen je njima, velikanima, čiju antiratnu poeziju i muziku slušaju oni koji su protiv rata. Velika Britanija je dala velike muzičke zvezde i sportiste – podsetio je Milojkov.

Upravo tragovima nastajanja britanskih muzičara pošao je na put biciklom.

– Vrteo sam pedale Britanskim ostrvom i razmišljao o značaju ovog putovanja, a to je moj pokušaj da sakupim sredstva za kupovinu klavira učenicima koji sviraju razne instrumente u Muzičkoj školi „Jovan Bandur“ iz Pančeva. Ta deca bila su mi velika inspiracija, jer imaju ogromnu volju. I kod njih i kod mene nadahnuće određuje put kojim se krećemo, uostalom, sve se može kad postoje volja i način. Naravno, uvek su dobrodošli i prijatelji, poput onih koji su mi finansijski pomogli da se na tom iscrpljujućem putu adekvatno hranim, dok sam se za smeštaj snalazio spavajući u šatoru – navodi ovaj plemeniti avanturista.

U prvu etapu pošao je iz Hambldena, malog sela u Bakingemširu.

– Spavao sam na klupi groblja gde je sahranjen Džon Lord. S tog groblja pošao sam u Veston na Meru. To je grad u kojem je rođen jedan od najvećih svetskih gitarista Riči Blekmor. Obojica su bili članovi sastava „Dip parpl”. S mislima o kupovini klavira školi u Pančevu vozio sam zatim prema Brekonu. To je grad u kom je rođen veliki basista istog benda Rodžer Glover. U tom mestu doživljavam veliko iznenađenje. Naime, spavao sam na klupi lokalne autobuske stanice kada me je u dva sata iza ponoći probudio momak po imenu Ozi. Bio je to sin poznatog pevača londonskog benda „Doktor end mediks“. Nakon toga, odveo me je da prespavam kod njega – navodi on.

Dule je potom vozio od grada do grada obilazeći mesta na kojima su rođeni velikani svetske muzičke scene.

– Zanimljivih situacija bilo je sijaset. Na primer, u Londonu sam upoznao priznatu pijanistkinju Maju Džordan. Ona je povodom Vidovdana organizovala klavirski koncert u jednoj katedrali na kom su klavir svirala deca s raznih meridijana, među kojima je bilo i dece iz Srbije. U Londonu sam spavao kod Branka Pajevića, glavnog štimera klavira u kompaniji „Stenvej end sans”. On me je sutradan odveo da posetim studio „Ebi roud”, u kom su mnogi svetski bendovi snimali svoje albume, među kojima su možda najpoznatiji „Bitlsi”. Priliku nisam propustio da pređem preko pešačkog prelaza kojim su prešli članovi legendarnog benda iz Liverpula, što je iskorišćeno za omot njihovog albuma koji se zove „Abey Road“. Branko me je takođe odveo i u kuću u kojoj je nakratko, tri meseca, živeo Džimi Hendriks, gde je i preminuo – napominje Milojkov.

Bilo je i drugih zanimljivih situacija…

– Recimo, u predgrađu Kardifa pitao sam jednog dugokosog momka po imenu Arijadni gde je put prema rodnom gradu Toma Džonsa – Treforestu. On me je otpratio do izlaza iz glavnog grada Velsa i tako sam se, posle tridesetak kilometara, našao u mestu velikog umetnika. Zanimljivo je da je Arijadni pokazvao poznavanje naše rok muzike, jer poznaje ceo opus grupe „Smak” i naročito ceni Radomira Mihajlovića Točka. Ni sarajevski „Indeksi” nisu mu strani – navodi Dule.

Jedan od važnih momenata dogodio mu se na povratku u Srbiju, u nemačkom
gradu Nojsu.

– Tamo sam od izvesnog gospodina Luke Davidovića dobio električni klavir „jamahu“ i dve akustične gitare, koje je poklonio Muzičkoj školi „Jovan Bandur” – navodi ovaj humanista.

Dok je vozio bicikl, Dušan je sve vreme slušao numere velikih engleskih bendova.

– I oni su mi davali vetar u leđa da sve izdržim. Kruna svega je što će naši ljudi koji žive u Londonu uplatiti određeni novac za kupovinu koncertnog klavira, a on nije baš jeftin. Moja misija tako je, kao i sve prethodne, uspešno završena. Jedan klavir i dve gitare već su u muzičkoj školi, a završetak cele priče biće kupovina koncertnog klavira – kaže Dule.

Prema njegovim rečima, ljudi iz dijaspore pomoći će još više.

– Međutim, i naša sredina trebalo bi da se uključi u akciju. Jedna poznata kompanija već je uzela učešće i uplatiće znatna sredstva. Znam da zahvalni svet ume da poštuje svoje dobrotvore i, na moju radost, verujem da će ih biti. Obišao sam Veliku Britaniju biciklom da skrenem pažnju na potrebu naših bisera muzičke umetnosti i neću stati dok klavir za Muzičku školu „Jovan Bandur” ne bude kupljen. Odrasli često zaboravljaju kako deca razmišljaju i kako se osećaju. Deca koja se bave muzikom možda najbolje mogu da pokažu svoja osećanja, zato im pomozimo da nam to na klaviru odsviraju – poručio je Milojkov.

(Pančevac/J. Filipović)

Dušan Milojkov biciklom obilazi Englesku

Milojkov donirao kompjutere talentovanoj deci