Šta ćemo slušati na 29. Pančevačkom džez festivalu

Heroj svetske gitarske džez scene Bili Frizel, najznačajniji srpski džez sastav „Eyot”, jedan od najboljih promotera italijanske muzike Frančesko Kafizo, Kubanac Alfredo Rodrigez, kog je na svetsku scenu izbacio producent Majkla Džeksona, pijanistkinja Silvi Kurvoazje, veliko ime evropskog džeza, pa Ajzea Kolijer, superstar džez muzike i među mladima. Po dva koncerta za tri večeri plus džem sešn – sve će to biti na 29. Pančevačkom džez festivalu, od 29. do 31. oktobra, za po 500 dinara „stimulativne” cene ulaznice – jer ovde nije cilj zaraditi nego slaviti pravi džez.

Reč je o najznačajnijoj manifestaciji Kulturnog centra, kako reče Ivana Otašević Veljin na konferenciji za novinare.

– Naš džez festival je prilika da se publici predstave vrlo različiti izvođači i s domaće i sa inostrane scene. Publika koja pripada različitim generacijama, i starijoj i mlađoj, ima priliku da se upozna s različitim stilovima i pravcima džez muzike iz celog sveta. A to se ne može tako često čuti ne samo u Pančevu nego i u široj okolini – kazala je direktorka Kulturnog centra Ivana Otašević Veljin.

A da bi se došlo do kvaliteta, jer Pančevo ne raspolaže velikim budžetom za kulturu, festival je ove godine pomeren iz novembra na kraj oktobra. Razlog je uklapanje u termine turneja po regionu, može se reći, i zvezda sa svetske džez scene. Sa domaće scene stiže nam sastav „Eyot”. Reč je o najprobitačnijoj i najznačajnijoj srpskoj džez grupi koja broji oko 500 koncerta u oko 25 zemalja. Prema mišljenju muzičkog urednika Bobana Tanasijevića, razlog što oduševljavaju slušaoce širom sveta je i specifičan spoj skandinavske škole i balkanskih tonova.

Sastav „Eyot” koji su osvojio svet ponovo na Pančevačkom džez festivalu (Foto: promo KC)

– Uticaj čuvenog švedskog pijaniste Esbjerna Svensona ključan je za razumevanje muzičkog izraza frontmena sastava Dejana Ilijića, dok ostali članovi, Slađan Milenović na gitari, Marko Stojiljković na bas gitari i Miloš Vojvodić za bubnjevima, daju svoj pečat s tradicionalnom muzikom Balkana. Tako dobijamo tu izvanrednu muzičku fuziju na sceni. Oni su istinski ambasadori džez muzike sa ovih prostora – rekao je Tanasijević predstavljajući sastav koji će nastupiti druge večeri festivala, 30. oktobra.

Od drugih zvezda u goste nam dolazi sjajni gitarista Bil Frizel, 75-godišnjak iz SAD koji kroz svoj muzički izraz sublimira i uticaje komplementarnih muzičkih pravaca, poput bluza i roka.

Bill Frisell (Foto: promo KC)

– Frizel, koji ima i jedan Gremi, u Pančevu će na prvoj večeri festivala predstaviti numere sa svog novog albuma „My Dreams”. On uz Džona Skofilda i Peta Metinija čini trio džez gitarskih heroja koji su prepoznati u celom svetu. Skofilda smo imali prilike da čujemo ovde, pa se nadam da ćemo jednom uspeti da dovedemo i Metinija – kazao je Tanasijević predstavljajući sastav koji će nastupiti pod nazivom „Trio Bila Frizela i gosti Luk Bergman i Tim Angulo”.

Francesco Cafiso and Mauro Schiavone (foto: promo KC)

Pre njih, na otvaranju u četvrtak, 29. oktobra, u 20 časova, sviraće Italijani – uvek dobri na Pančevačkom džez festivalu, zahvaljujući i Italijanskom institutu za kulturu iz Beograda. Ovaj put dovode nam saksofonistu Frančeska Kafizija uz pratnju Maura Skjavonea na klaviru. A na drugoj večeri, 30. oktobra, pored domaćeg sastava „Eyot” nastupa Alfredo Rodrigez, koji stiže s druge strane planete – s Kube.

Alfredo Rodriguez (Foto: promo KC)

– Nije zato čudo što je u svoj nastup utkao i muziku svoje zemlje. Značajna referenca za njega je i to što ga je na početku karijere promovisao Kvinsi Džouns, koji je producirao „Triler” Majkla Džeksona. Ove godine izdao je kaver album s kompozicijama Stivija Vondera, a i Karlosa Santane, kojem je po temperamentu i izrazu vrlo blizak, pa se nadam da će na kraju scena u Pančevu biti u sijesti. A treće veče imaćemo nešto potpuno različito – spoj, može se reći, tradicionalnog i avangardnog pristupa džezu za one koji su duboko u ovoj materiji.

Shortcuts – Courvoisier Rothenberg Waits (SAD) (Foto: promo KC)

Reč je o sastavu „Shortcuts”, koji predvodi švajcarska pijanistkinja Silvi Kurvoazje. A na kraju, na drugom koncertu u subotu, 31. oktobra, na red dolazi obeležavanje 100 godina od rođenja džez legende Džona Koltrejna. Njegove kompozicije će u svojoj obradi prezentovati Ajzea Kolijer, muzičar veoma popularan u celom svetu, posebno kod mlađe publike – objasnio je Tanasijević.

Isaiah Collier (Foto: promo KC)

Pred jubilej

Ove godine 29. oktobra počinje 29. Pančevački džez festival, a onda – iduće godine na redu je jubilej.
– Prolazio je ovaj festival kroz turbulentne periode – od osnivanja, preko sazrevanja, pa do pozicioniranja na muzičkoj mapi Evrope i sveta. Preživeli smo razne probleme, i finansijske i organizacione, pa i zdravstvene – za vreme korone. A u svemu tome pratilo nas je razumevanje naše drage publike, koja je uvek znala da prepozna šta je istinska muzička vrednost. Naš cilj je kvalitet. Ne pravimo festival da bismo na njemu zaradili, što, naravno, ne znači da on nema svoje zvezde – rekao je Tanasijević.

PR Kulturnog centra, Monika Husar, Ivana Otašević Veljin, direktorka KC i Slobodan Tanasijeivć, muzički urednik u KC (Foto: N. S.)

I zato, kada se bude spustila zavesa u dvorani Kulturnog centra na poslednji koncert ovogodišnjeg festivala, počeće 30. – jubilarni.
– Nadam se da ćemo već krajem godine imati potpisane ugovore sa izvođačima koji će nastupati 2027. i da ćemo ih tada i najaviti uz iznenađenje za naše sugrađane – najavila je direktorka Kulturnog centra Ivana Otašević Veljin.
Organizatori se nadaju i većim sredstvima jer, kako rekoše, maksimalne ambicije i to traže.
– Nameravamo da proširimo i monografiju koja je obeležila 20 godina Džez festivala istorijom iz poslednje decenije. Kontinuitet je potreban i u tom štampanom delu, jer svaki festival bilo čega i bilo gde u svetu koji dočeka 30 godina zaslužio je da ima takvo izdanje – bila je poruka muzičkog urednika Kulturnog centra.
A kako bismo finansijere podstakli da ili daju više, ili da se pridruže, pomenućemo da su finansijski za ovogodišnji 29. festival zaslužni, pre svega, Grad Pančevo, a zatim i Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, kao i Italijanski institut za kulturu u Beogradu, dok kompanija „Broze” pomaže tako što finansira celokupan program Kulturnog centra u toku godine.

(Pančevac / N. Simendić)

Krem da le krem džeza u Pančevu