Sve što je u životu stvorio, učinio je to sa svojih deset prstiju. Predanost, naporan rad, ali i odrastanje u siromašnoj porodici naučili su ga da ceni prave vrednosti.

– Živeli smo u kući od drveta, a bila je pokrivena onim plavim kamenim pločama koje su u majdanu vadili majstori. Oni su klesali te ploče, tada nije bilo crepa, nego kamen na krov i to ti je – prisetio se pevač u emisiji „Život priča priče“.

Uprkos lošoj finansijskoj situaciji od svojih snova nikada nije odustajao, a kako tvrdi od malih nogu je bio siguran da će muzika biti njegov životni put.

– Čim sam naučio tri kola da sviram, ja harmoniku koju mi je otac kupio stavim na leđa, sednem na polovnu biciklu koju mi je takođe on kupio i pravac na Ibarsku, od kafane do kafane. Tako sam počeo da zarađujem pare. I od jednog dinara sam odmah umeo da napravim tri. To je bilo neverovatno – ističe Ojdanić sa ponosom.

Nakon toga su usledile pesme, nastupi, gostovanja i festivali, a što bi rekli sve ostalo je istorija. Međutim usledio je momenat koji je pevačev život potpuno promenio. Sa samo devetnaest godina postao je otac, a njegovo prvo dete rođeno je kao invalid.

– Jasmina je invalid od rođenja. Otkad se rodila, Jasmina živi sa mnom. Nju su babice na rođenju izvlačile na vakum i… Odmalena je vreme provodila sa mojom majkom. Baba Radina je, u stvari, nju odgajila više nego Ljupka, jer Ljupka je radila godinama, ovde u motelu, tako je to bilo… Kada su je porađale, babice su bebi tom prilikom oštetile neki moždani nerv. Zbog oštećenja tog nerva ona ne može da govori kako treba, osamdeset posto je invalid. Jasmina je znači ostala invalid, ali hvala Bogu nije invalid sto posto, da je nepokretna, u kolicima, da mora da koristi pelene, znaš već… Hvala Bogu nije tako, ona samo ima problem sa otežanim govorom. Ona osim toga fenomenalno funkcioniše – otvorio je dušu Ojdanić.

Iako kažu da je pesma lek za dušu, Era priznaje da u najtežim životnim momentima nije bilo lako zabavljati ljude. Možda baš zbog hrabrosti i energije kojom uvek pleni je celog života bio lepak za žene.

– Šta je to zbog čega one trče na mene kao lude ja ne znam, nikada mi nije bilo jasno, sada mi nije jasno, ali mi nikada neće ni biti jasno šta one vide na meni. One prepoznaju dobrog čoveka – istakao je Era koji se sa osmehom prisetio anegdote koju bi malo ko od javnih ličnosti ispričao.

Budući da je oduvek bio boem i voleo da popije po koju sa društvom, jednom prilikom zbog pijanstva ga je kući dovezla policijska patrola.

– Mama se odmah uplašila i počela da viče „Andrija, Andrija, šta se desilo?!“ Imao sam zakazanu tezgu sutradan, mama je odmah uzela glavicu luka i stavila mi je na nos. Verujte mi ljudi, imao sam utisak kao da mi neko zateže glavu i u sedam ujutru ja sam bio trezan – ispričao je Era.

Izvor: Kurir