Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Čipuljiću da je opredeljenje Srbije da doprinosi regionalnom miru i da čuva mir i istakao da je važno da Srbija pomaže svakoj opštini u kojoj žive Srbi.

– Mir radi za Srbe. Danas vreme radi za nas – brže se razvijamo od ostalih, brže napredujemo od ostalih, brže i bolje napreduje naša ekonomija. To povećava našu snagu i naše komparativne prednosti – ističe Vučić.

Govoreći o podršci Srbima u regionu, navodi da je važno da se prisustvo Srbije vidi u svakoj opštini Republike Srpske, ali i u Drvaru, Grahovu, Glamoču i Bosanskom Petrovcu, gde Srbi čine većinu. Poručio je da državne granice ne smeju da budu prepreka nacionalnom jedinstvu i da je važno očuvati srpski jezik, ćirilicu i zajednički obrazovni prostor.

– Da razumemo da pripadamo istom narodu bez obzira što nas dele državne granice i da insistiramo na nacionalnom i narodnom jedinstvu, jer to niko nema pravo i nikada neće moći da nam oduzme – naglašava predsednik Srbije.

“Više poštovanja prema našim žrtvama i herojima”
Vučić ocenjuje da su, i tri decenije posle ratova, strasti i dalje snažne, jer se “u javnosti često insistira na sopstvenom stradanju i krivici druge strane”. Osvrnuo se i na posetu rodnom Čipuljiću, gde je, kako napominje, bio prijatno iznenađen brojem ljudi različitih nacionalnosti koji su došli da ga pozdrave.

– Hvala posebno i onima koji su baš zbog mog dolaska okačili ratne zastave Armije Bosne i Hercegovine. Hvala im što pokazuju da nisu razumeli da je vreme da se živi u miru i da je vreme da razgovaramo o saradnji i o tome kako da unapredimo naše ekonomije. Ja ne moram prkosno da odgovaram, već racionalno i razumno – poručuje Vučić.

Upozorava da Srbija mora istovremeno da čuva sećanje na srpske žrtve i da gradi mir u regionu i podseća je da je Beograd priznavao zločine koje su počinili pripadnici srpskog naroda i iskazivao poštovanje prema tuđim žrtvama.

– Moramo da pokazujemo pijetet i poštovanje prema tuđim žrtvama, ali je vreme da otvoreno govorimo i o stradanju srpskog naroda. Ne sa željom da se nekome svetimo, niti da imamo nove sukobe, već da budemo svesni realnosti i da svemu pristupamo racionalno – zaključuje Vučić.

Ističe da Srbi moraju da pokažu više poštovanja prema sopstvenim žrtvama i istoriji, jer u suprotnom to neće učiniti niko drugi.

– Krajišnici su bili jedan hrabar narod, dostojanstven, i danas su ponosan narod. A mi smo 30 godina ćutali i nikada nismo govorili o tome šta se dogodilo – podvlači predsednik Srbije.

Smatra da stradanje Srba u Hrvatskoj nije počelo akcijom “Oluja”, već mnogo ranije, pominjući progone i napade na Srbe u više hrvatskih gradova, za koje je ocenio da su bili uvod u kasnije događaje.

“Hrvatska vojska nije jača od naše”
Govoreći o položaju Srbije, Vučić ističe da je država danas snažnija nego ranije i da razliku u snazi treba graditi pre svega kroz ekonomski razvoj, reindustrijalizaciju i ulaganja u nove tehnologije.

– Danas hrvatska vojska nije jača od naše vojske, to je sve što mogu da kažem. Zato da se mi posvetimo radu, ekonomiji, daljoj reindustrijalizaciji zemlje i ulaganju u veštačku inteligenciju i sve drugo – navodi Vučić.

Predsednik Srbije je kritikovao odluku Vlade Crne Gore da pošalje svog predstavnika na obeležavanje akcije “Oluja” u Kninu, navodeći da istovremeno nije poslala predstavnika na komemoraciju srpskim žrtvama u Mrkonjić Gradu.

– Zvanična Crna Gora učestvuje u proslavi ‘Oluje’, a nikoga nije poslala na komemorativno sećanje na stradale Srbe u Mrkonjić Gradu. Hvala Vladi Crne Gore. Ovo nije kraj, ovo je tek početak takvih odluka – tvrdi predsednik Srbije.

Ocenjuje da su očekivanja dela javnosti nakon političkih promena u Crnoj Gori 2020. godine bila prevelika i poručio da Srbija mora da nastavi da pruža podršku Republici Srpskoj i srpskom narodu u Crnoj Gori.

– Dobro je da sve te činjenice možemo da saberemo, jer ćemo biti pripremljeniji za političke događaje koji dolaze. Treba da budemo svesni svih problema i podela koje su nam nametnuli – zaključuje Vučić.

“U Srbiji nema opasnosti od nestanka struje”
Govoreći o aktuelnoj energetskoj situaciji u Evropi, Vučić kaže da u ovom trenutku nema opasnosti od nestašice električne energije u Srbiji, ali upozorava da je situacija veoma složena i da je teško prognozirati razvoj događaja u narednim danima.

– U Srbiji u ovom trenutku nema opasnosti, pre svega, od nestanka električne energije, ali ne možete sa sigurnošću da znate šta će biti za desetak dana, jer je situacija izrazito teška – podvlači Vučić.

Objašnjava da su zbivanja na regionalnom energetskom tržištu neposredno povezana sa snabdevanjem Srbije, jer je zemlja deo jedinstvenog evropskog sistema trgovine električnom energijom. Podvlači da pored struje, dodatne probleme predstavlja i snabdevanje naftom i dizelom.

– Nismo dozvolili Naftnoj industriji Srbije, koja je zbog keša tražila izvoz dizela u region. Ništa od toga nismo dozvolili. Čuvamo sve za sebe i za naše građane – ističe Vučić.

Vučić je izrazio uverenje da će Srbija, uprkos brojnim izazovima, uspeti da obezbedi stabilno snabdevanje energentima i prevaziđe posledice poremećaja na svetskom tržištu.

– Uprkos svim teškoćama, i finansijskim i onima koje su vezane za elementarne nepogode i globalno tržište, daćemo to da izdržimo – poručio je predsednik Srbije.

“Molim ljude da čuju šta ću večeras reći o smernicama za Srbiju”
Vučić najavljuje da će na obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane u akciji “Oluja” u Mrkonjić Gradu govoriti o položaju srpskog naroda u regionu i smernicama koje bi “Srbija trebalo da sledi u budućnosti”.

– Izaći ću sa određenim zaključcima i sa tim kako mi moramo da se ponašamo u budućnosti, te bih zamolio ljude da to čuju – ponavlja predsednik Srbije.

Podseća da je tokom posete Bosni i Hercegovini obišao više mesta u kojima žive Srbi, najavljujući da će Srbija nastaviti da pomaže srpskim sredinama u Republici Srpskoj.

– Molim ljude da im ne bude teško da večeras pogledaju ono što će biti u Mrkonjić Gradu – poručuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru za RTS.

Vučić će danas prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji “Oluja” u Mrkonjić Gradu.

Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji “Oluja”, u kojoj je proterano 220.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno, biće održana u 20 časova na Trgu kralja Petra Prvog Karađorđevića u Mrkonjić Gradu, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.

Srbija i Republika Srpska (RS) i ove godine zajedno odaju poštu žrtvama progona u “Oluji”.

Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju stradanje srpskog naroda u “Oluji” od 2014. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je izbor lokacije za ovogodišnju centralnu ceremoniju simboličan i važan, jer je Mrkonjić Grad mesto koje je pretrpelo jeziva razaranja i pogrom.

Predsednik Vučić od nedelje boravi u poseti Republici Srpskoj.

U Mrkonjić Gradu danas će biti održana centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji “Oluja”, u kojoj je proterano 220.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno.

Srbija i Republiska Srpska (RS) i ove godine zajedno odaju poštu žrtvama progona u “Oluji”.

Hrvatska vojno-policijska operacija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.

Prema podacima Dokumentaciono informacionog centra “Veritas”, u “Oluji” je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a više od 1.900 ih je ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.

Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Vojna dejstva su počela u 5.00 časova ujutro 4. avgusta, žestokim dejstvima artiljerije i raketnih jedinicana duž čitave linije fronta. Prva linija odbrane Vojske Republike Srpske Krajine pomerena je, odnosno probijena, na više mesta, prodorom u dubinu RSK.

U popodnevnim odnosno večernjim satima započela je evakuacija civila, preko Srba i Dvora.

Sutradan, 5. avgusta, oko podneva, objavljeno je da su hrvatske trupe ušle u Knin.

Tog dana zauzet je prostor većeg dela dalmatinske zagore koji je ulazio u sastav RSK, osim Knina, Drniš, Benkovac, na prostoru Like Plaški, ali i Dubica u Baniji.

Linije kod Slunja probijene su 6. avgusta. Tada dolazi do spajanja trupa Hrvatske sa takozvanim Hrvatskim vijećem odbrane, odnosno vojskom Hrvata BiH, kao i sa Petim korpusom Armije BiH, odnosno muslimanskim snagama.

Time je prostor RSK presečen, a istog dana zauzeta je Petrinja u Baniji, dok je posle ozbiljnijeg otpora te večeri pala i Glina.

Vojnić, Topusko, Lapac pali su 7. avgusta.

Tog dana u 18.00 časova Gojko Šušak, tadašnji ministar odbrane Hrvatske objavio je da je operacija “Oluja” okončana.

Brojni civili koji se nisu povukli stradali su. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora, na prostoru sektora “Jug” ostalo je 4.051 lice, od čega je ubijeno oko 600, ne računajući vojna lica.

Savet bezbednosti OUN doneo je Rezoluciju br. 1009 10. avgusta 1995. godine, kojom je od Hrvatske tražena zaštita civila i njihove imovine, kao i kažnjavanje onih koji su počinili zločine.

Među zločinima koji su se tada dogodili je i bombardovanje kolona izbeglica, a najpoznatiji je zločin na Petrovačkoj cesti, kada je avion hrvatskog ratnog vazduhoplovsta 7. avgusta usmrtio 10 osoba, među njima četvoro dece, a ranjeno je više od pedeset civila, među kojima mnoštvo dece.

U prihvatu izbeglih posebno su se tada istakli građani Prijedora i Banja Luke.

Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine “Oluju” okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid, iako svetski eksperti za tu oblast smatraju da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.

(Objektiv)