Već peti put naš grad je, slobodno se može reći, regionalna prestonica proizvođača kvalitetnih destilovanih pića. I to onog koje je oduvek na ovim prostorima (i mnogo šire) uveseljavalo, odagnavalo brige, teralo uroke, nadasve zbližavalo, a mnogi duboko veruju u to – i služilo kao lek.

Zaista, brojni proizvođači i konzumenti ubeđeni su u to da rakija, naravno u odgovarajućim količinama, i te kako može da bude zdrava.
Podrazumeva se i da ona mora da bude napravljena od što kvalitetnijih prirodnih sastojaka i po odgovarajućoj maltene striktnoj tehnologiji.
Sve to prezentovano je na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu rakije „Rakija i rakijaši 2022” održanom u našem gradu, kada se okupila istinska elita destilera iz zemlje i okruženja.

Pančevo je u subotu, 22. oktobra, peti put bilo domaćin (i to odličan) proizvođačima i ljubiteljima žestokih pića.
Tokom pomenutog dana na prostoru Teniskog centra „Mladost” organizovana je podela nagrada najboljima u 26 rakijskih kategorija, za šta je bilo prijavljeno oko 1.500 uzoraka, a za sve to vreme bilo je moguće degustirati i kupiti kvalitetne rakije, dok su proizvođači imali priliku da vide i nabave savremenu opremu.

Foto: Milan Šupica

Bilo uzoraka od raznih voćki, pa i „povrćki”

Od ranih jutarnjih sati brojni ljudi kretali su se Bavaništanskim putem ka lokaciji koju su odabrali organizatori petog Međunarodnog festivala rakije „Rakija i rakijaši 2022”.
Već na samom ulazu osećale su se dobre vibracije, a ljubazne promoterke su svakom poželele toplu dobrodošlicu, dok su sa obližnjih štandova svetlucale otmene ambalaže žestokih pića destilera koji su dobili mogućnost da predstave svoje „uzdanice”.
A bilo je rakija svih vrsta – od neizbežne šljivovice, to jest popularne „šljive”, preko ništa manje aktuelnih „kajsija”, „vilijamovki”, loza, do „žestina” od malina ili čak od bundeva.
A gostiju je, što proizvođača, što ljubitelja, na veliko zadovoljastvo domaćina, bilo sa svih strana – od Slovenije, Hrvatske i Mađarske, preko Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rumunije, pa do Severne Makedonije.
Kada se sve to uzme u obzir, računajući i izuzetno pozitivnu energiju tokom celog događaja, može se izvesti jedan nesumnjiv zaključak – rakija je postala plemenito piće koje sada već legitimno u svakom smislu može da se meri s raznim konjacima, viskijima i njima sličnima.

Proizvođača s raznih strana

Među proizvođačima, prvi do ulaza bio je Zlatomir Cvetković iz Mustapića kod Kučeva, koji je vlasnik brenda „Čiča Zlajina rakija”. On to radi, kako kaže, s ciljem da ostavi trag i očuva sećanje na autohtone vrste šljive, poput crvene ranke, požegače i drugih. Dodaje da ne prave ništa od hibrida, a tradicionalnu tehnologiju su malo usavršili, jer mu „deda nije znao za enzime ili kvasce, niti je otkoštavao voće, a ne daj bože da je stavljao šećer, jer od toga samo boli glava”.

Foto:Milan Šupica

Tu je i destilerija Dejana Đurića iz Mojkovca, koji ima sve – od „barik jabuke”, preko „šljive”, do „divlje kruške”, a pravi ih po tradiciji „od đeda preko oca” do njega samog, koji je obnovio stare voćnjake, a mnoge savete oko održavanja voća preuzeo je od grupe „Rakija i rakijaši” na „Fejsbuku”.
Pored njega je Dragan Marković Roki iz Knjaževca, koji je višestruko nagrađivan. On kaže da je suština da voće bude maksimalno kvalitetno i da nijedna šljiva ne bude trula. Poznati TV lik Dragan Mladenović Proka pravi „Prokovaču” na starinski način, od „šljive mađarke” i „čačanske rodne” pravi kupažu koja više godina odležava u hrastovini.
Tu je bila i ekipa Mihaela Kolara iz hrvatskog Međumurja, koji se u grupi „Rakija i rakijaši” na „Fejsbuku” povezao sa istomišljenicima i nova iskustva primenjuje na sopstvenu tehnologiju, pa je već osvajao zlata i srebra. Navodi da je ranije primenjivao jednostruku destilaciju, a nakon saradnje s kolegama s pomenute grupe počeo je da radi i drugu destilaciju i razlika u kvalitetu je bila očigledna.
– U Hrvatskoj se rakija konzumira prigodno, a stariji je vole uz kafu i cigaretu, dok mladi slabije. Tako je naš zadatak da dokažemo da je ovo piće i lek, ako ga umereno konzumiraš, jer ako je pravilno destiliraš, može dati najbolje što voće ima – navodi Kolar.
I Drago Ćurić iz Bjelovara proizvodi rakiju samo za svoje potrebe, i to od svoje dvanaeste godine, a primenjuje sve što je naučio u grupi – odvajanje prvenca, bacanje patoke i otkoštovanje, pa je i uređaj za to kupio u Srbiji.
Naravno, bilo je mnogo pančevačkih proizvođača. Među njima je i Radovan Perović iz Starčeva, koji se već dugo bavi pečenjem rakije, a bio je i osvajač medalja na minulim festivalima, pa je ovog puta predao više uzoraka: od „kečkemetske ruže”, preko „mađarske najbolje”, do „kajsije”, koju pravi od svog voća koje brižljivo održava i navodnjava.
Đorđe Dragan je gledao opremu za proizvodnju, a našao je jedan lep set s pumpom za filtriranje.
– Moj favorit je dunja, koja se teško odvaja. Probao sam da je sečem, ali je to veoma teško, pa sam pronašao način da rendam kao rezance. Onda napravim mobu s mojim penzionerima i 500 kila ode začas. Potom smesu stavim u bure za vrenje, pa u presu za grožđe i iscedim sok i samo njega pečem. I bude super – kaže Dragan.

„Paklena” konkurencija

Sam program počeo je tako što se prisutnima obratio jedan od glavnih organizatora – Armin Tot, koji je zahvalio svima na dolasku, a potom je, nakon uvodnih napomena u vezi s propozicijama manifestacije i detaljima organizacije, ispred Ministarstva poljoprivrede festival otvorila Vedrana Ilić, pomoćnik ministra i državni sekretar.
U međuvremenu je krenulo i proglašenje najboljih u 26 kategorija.
Na binu su tako prozivani oni s najvećim brojem poena, dok su ostali nosioci zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja priznanja dobijali naknadno.
Konkurencija je bila „paklena” jer su stigla 1.474 uzorka, koje je ocenjivao vrhunski žiri predvođen profesorom dr Ninoslavom Nikičevićem.
On je na kraju održao pravi profesorski čas kada je iscrpno objasnio šta je sve i na koji način osmočlana stručna komisija gledala i videla, a iz njegovog izlaganja moglo je i svašta da se nauči.
Slično je bilo i veče uoči festivala, kada je predavanje o značaju opreme održao dr Ivan Urošević.

Foto:Milan Šupica

Organizacija na svetskom nivou

Naposletku se i sam Armin Tot osvrnuo na festival iz ugla organizatora, kada nije krio zadovoljstvo što broj učesnika i gostiju iz godine u godinu konstantno raste.
– To važi i za broj uzoraka kako naših sugrađana iz Pančeva, tako i onih iz ostatka Srbije, kao i iz regiona. Što je još bitnije, primećuje se i konstantan porast kvaliteta prispelih rakija, iako je komisija najrigoroznija upravo na našem festivalu, pa i ocene koje takmičari dobijaju bivaju identične, kao i kada ih pošalju na svetska takmičenja. Za sam festival se sada već zna u celoj jugoistočnoj Evropi, a učesnici i gosti iz instranstva su ove godine dolazili i organizovano s nekoliko autobusa – naveo je Tot.
On je napomenuo da je prvi put festival trajao dva festivalska dana, pa je zahvaljujući Kulturnom centru Pančeva prvog dana održano kvalitetno stručno predavanje na temu složenih destilacionih uređaja.
– Moramo se pohvaliti i činjenicom da je od prošlog do ovog festivala nešto manje od sto članova prešlo iz hobista u profesionalce, otvorivši sopstvene destilerije, što i jeste cilj velikoj većini nas. Ovo je uvideo i Savez destilerija i prvi put ostvario saradnju s nama izašavši na festival sa svojim materijalima i uputstvima za registraciju, tako da ćemo odsad još lakše moći da obavimo ovaj deo posla, koji suštinski nije ni lak ni jednostavan – istakao je organizator.

I Pančevac Vuletić među najboljima

Osmočlani žiri imao je tešku obavezu da oceni oko 1.500 uzoraka pristiglih iz brojnih zemalja regiona. Nakon mnogo sati mukotrpnog rada oni su ipak nekako uspeli da ocene sve prispele rakije, a prema rečima organizatora, primedbi gotovo da nije ni bilo.
Pored pomenutih 26 kategorija, proglašeni su i najbolji u dve, pa je tako kod hobista ekipno pobedio Milan Pavlović iz Novog Sela, drugi je bio Zoran Novaković iz Gornje Trnave, a treći Marko Vuletić iz Pančeva. S druge strane, najbolji pojedinačno bio je Dalibor Stojanović iz Zemuna, sa starom „šljivom” od sedam godina, za koju je dobio ocenu 19.30, ispred jedne dame, Dušice Marković iz Knjaževca, sa ocenom od 19.25 za rakiju od istog voća, a treći je bio Zoran Novaković iz Gornje Trnave.

Pančevci Ninković i Vasilčin pobedili u svojim kategorijama

Na ovogodišnjem festivalu rakije ni Pančevci se nisu obrukali. Pored brojnih zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja, kojima su se mnogi ponosno pohvalili na društvenim mrežama, bilo je i onih koji su po kategorijama bili među prva tri i tako zavredeli posebnu pažnju.
Tako je, recimo, Velimir Ninković pobedio u kategoriji lozovača, kao i Nikola Vasilčin sa svojom bezbojnom rakijom, dok je Aleksandar Stanišić bio drugi s „breskvom”, kao i Marko Vuletić s „mladom kajsijom” iz 2022.

Jordan Filipović