I TO JE PANČEVO Dodiruješ sebe po telu da proveriš da li si to ti.Naravno da jesi, samo te svetlo zbunjuje

Zamandaljeno

Osećaš se kao da te teška, livena vrata pritiskaju.
Nije ti nimalo prijatno.
Hvataju te i klaustrofobija i paranoja.
Imaš napad panike, kratak ti je dah, znojiš se.
Osećaš se okovano, zamandaljeno.
Izlazak na vazduh bi pomogao, ali ne možeš da mrdneš.
Ma, možeš, možeš: zažmuri, pa duboko udahni.
I tako nekoliko puta; do tebe je.

Milan Šupica

Šuplje i živo

Postoje dani kada ti sve izgleda trulo, šuplje.
Rupu što imaš u grudima ništa neće popuniti.
I praznina u tvojoj glavi je beskonačna.
Iako se misli roje.
Ima i momenata u kojima pucaš od snage.
Dobra energija u tebi vrišti.
Ne želiš da savladavaš osmeh na svojim usnama.
E, stvarnost je i jedno i drugo osećanje.

Milan Šupica

Svetlo

Sunce te štipa za obraze, zatvaraš oči.
Vidiš ono što je inače nevidljivo.
Čuješ fine zvuke koje ne poznaješ.
Niotkuda dopire do tebe miomiris.
Čak ti je i pljuvačka u ustima dobrog ukusa.
Dodiruješ sebe po telu da proveriš da li si to ti.
Naravno da jesi, samo te svetlo zbunjuje.
Takva je svaka osoba kad joj se otvore čula.