Adem Salčinović iz Dusine kod Fojnice nosi cipele broj 52 i zahvaljujući reportaži novinara ljudi su čuli za Ademov problem da ne može da nađe cipele, pa su mu poslali patike, cipele, čizme iz celog sveta i sada je on ima oko 160 parova. U nedavnom razgovoru sa Stipovićem kaže da mu je sada teško da nađe dugački donji veš za njegovu težinu od 160 kilograma.

– Voleo bih da uzmem dugačke gaće, nema ih ovde za mene. Ne mogu da nađem ni radnju da mi to sašije. Šta je tu, to unesu spolja – kaže Salčinović.

Dijeta, ali bezuspešno

Upitan koliko dugih gaćica nosi, kaže da ne zna tačno.

– Ne znam koji broj mi treba, imam blizu 160 kila. Pobogu, ja se i dalje selim svaki dan, džaba vam – odgovara Salčinović. On dodaje da je držao dijetu, nije jeo hleb i izgubio 15 kilograma, ali kaže da se kilogrami lakše vraćaju nego skidaju.

– Ja sam lovac, pa se nađem sa grupom, ponekad se napijemo i pojedem sve što donesem u rancu – kaže kroz smeh Adem.

Vratio se na cipele koje su mu dali. Inače, Adem je jedno vreme, zbog nemogućnosti da dođe do broja 52, nosio i drvene cipele koje nose mlekari krava u Belgiji kako ih krava slučajno ne bi zgazila.

– Poslali su mi ljudi. Bio je jedan paket od četiri para adidas patika, broj 51 i 52. Neki ljudi su me kontaktirali tražeći cipele, pa sam im rekao da ne mogu da ih dam, nisam fabrika obuće. Došlo mi je, dao sam, nije da nisam, ali ne mogu sve da dam, moram da zadržim za sebe. Imam dovoljno za zimu – kaže Salčinović.

Podeljeno 30 pari cipela, patika

Kaže da mu je među prvima patike poslao košarkaš Jusuf Nurkić, a da je bilo ljudi koji su mu slali garderobe, jakne, pantalone, majice, košulje…

– Jedan čovek mi je poslao pantalone i majice iz Francuske. Dobio sam pantalone i jaknu iz Luksemburga i danas smo u kontaktu. Ima jedan koji mi je došao u posetu iz Nemačke – kaže.

Kaže da mu je ostalo dosta cipela.

– Ne znam, da sam počeo da predstavljam bilo bi dovoljno. Ljudi su me zvali i vikali, dobio si ga džabe i sad hoćeš da ga prodaš. Dobio sam kako sam dobio, ako mi ne treba neka dođe pa ću mu prodati. Možda sam poklonio 30 pari, ali moram da ih zadržim i za sebe.

Čovek mi je poslao Timberland čizme broj 54 iz Amerike. Javio mi se jedan čovjek da mu ih prodam i rekao sam da su 200 KM, ali on nije hteo slušati, a vrede više. U Americi koštaju 350 dolara – rekao je Salčinović i dodao:

– Došao mi je čovek i doneo tri velike torbe odeće, pantalone, majice, džempere, uložio je 1.500 evra. Opremio me je tako da mogu hodati usred Sarajeva, a da niko ne prepozna odakle sam. Hvala mu za oba sveta.

Pričajući o tome kako živi, objašnjava da ima privatnu šumu i prodaje drva. Ispričao je i kako je želeo da se prijavi za posao u lokalnom komunalnom preduzeću, ali da je naišao na prepreku.

– Gde god da se prijaviš za posao, pogledaju ti ličnu kartu, koliko imaš godina. Na proleće su primili radnike u opštini, zvao sam direktora i on je rekao da primaju radnike do 30 godina, ne, to je to – kaže Salčinović.

(Pančevac/Crnahronika)