BOGATA PONUDA BADNJAKA NA PANČEVAČKOJ ZELENOJ PIJACI Lepo je što čuvamo običaje, poručuje zadovoljna prodavačica (FOTO)
Na zelenim pijacama širom zemlje ovih dana aktuelna je prodaja badnjaka ili veseljaka, kako ga u nekim krajevima nazivaju.
Badnjak simbolizuje granu ili mlado drvo koje su vitlejemski pastiri unosili u pećinu i ložili da bi ugrejali Bogorodicu Mariju i Isusa Hrista.
Nekada su muškarci u ranu zoru Badnjeg dana odlazili u šumu po badnjak i uveče ga s prvim mrakom unosili u kuću. Kako su se život i navike ljudi menjali, danas veoma mali broj muškaraca to čini.
Miroslava Cvejin-Galešev
Badnjak danas uglavnom kupujemo na pijacama ili u trgovinskim radnjama. Tako da zavisno od veličine porodičnog doma biramo hoćemo li kupiti čitavu granu hrastovog drveta ili badnjak u vidu ikebane.
Miroslava Cvejin-Galešev
Među prodavcima na Zelenoj pijaci u Pančevu sreli smo Gordanu Ilić iz mesta Bošnjace u opštini Lebane. Ona već dugi niz godina dolazi u naš grad, gde boravi 6 dana i prodaje badnjak i žito.
Miroslava Cvejin-Galešev
Kaže da prodaja ide dobro, sada već ima svoje mušterije i trudi se da svake godine bude u trendu i ispoštuje svačiji ukus.
– Raduje me što vidim da narod poštuje tradiciju. Običaji moraju da se poznaju i poštuju kako bi ih sačuvali od zaborava, rekla je Gordana.
Sa Gordanom smo pričali o nekim običajima njenog kraja koji su vezani za Badnji dan. Primetili smo i da neki od badnjaka na njenoj tezgi sadrže dren, pa nas je zanimalo šta se sa njim radi. Evo šta je rekla:
Miroslava Cvejin-Galešev
– Bobice drena treba staviti u česnicu i da se ujutru po jedna bobica pojede na prazan stomak radi zdravlja, a i decu treba prutićem drena blago pošibati kako bi bili zdravi.
Miroslava Cvejin-Galešev
– Uveče kad unesemo slamu u kuću deda kao glava kuće ide napred, a unučići za njim. Deda govori: „Kva, kva, kva…”, a unučići: „Piju, piju, piju…”. Deda razbaca slamu i posle poslužimo večeru. U svaki ćošak sobe domaćin stavlja orahe i nameni ga jednom od unuka, a ostatak se stavlja u slamu ispod stola. Ujutru na Božić, kad deca ustanu svako otvori svoj orah i gledaju da li su žuti i zdravi.
Miroslava Cvejin-Galešev
U ponudi na Zelenoj pijaci u Pančevu ima i slame i žita
Slama je sastavni deo obeležavanja Badnje večeri. Unosi se u kuću zajedno sa badnjakom. Veruje se da sa njom u kuću dolazi mir i blagostanje, a simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus. Trećeg dana Božića odnosi u obor ili u štalu, a ko ima voćnjak, treba da slamom obavije voće kako bi bolje rađalo.
Miroslava Cvejin-Galešev
Veruje se da božićno žito donosi sreću i blagostanje. Ono se stavlja na božićnu trpezu i u njemu se pali kandilo. Treba da bude bujno i zeleno kako bi godina pred nama bila dobra, plodna i rodna.
– U žito se stavlja kandilo i kadi se kuća kako bi se oslobodila od svakog zla i negativne energije, a sveća se pali u crkvi na prvi dan Božića, objašnjava Gordana.
Miroslava Cvejin-Galešev
Sa Božićem su povezana razna verovanja i lepi porodični običaji. Najvažnije je da tokom pripreme za taj praznik kao i na sam dan Božića u domu vlada ljubav, sloga, mir i blagostanje.
(Pančevac)
Ne propustite:
PALJENJE BADNJAKA U PANČEVU: Za Badnji dan i Božić bogosluženja u tri hrama
BADNJI DAN I BOŽIĆ U STARČEVU I OMOLJICI: Pogledajte raspored paljenja badnjaka u ovim selima
