RAZGOVOR S DRAGOM TERZIĆEM, V.D. DIREKTORA FILIJALE RFZO ZA JUŽNOBANATSKI OKRUG: Svaki osiguranik mora biti ispoštovan

Zdravstveni sistem u Srbiji zasnovan je na principima jednakosti i solidarnosti. Građani plaćaju zdravstveno osiguranje procentualno, prema visini zarade, a zdravstvenu zaštitu koriste prema potrebama. Filijala Repu bličkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobanatski okrug, sa sedištem u Pančevu, pokriva potrebe zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite za 270.000 osiguranika. Nadležnost Filijale RFZO za Južnobanatski okrug pokriva gradove Pančevo i Vršac, kao i šest opština: Plandište, Alibunar, Belu Crkvu, Kovin, Kovačicu i Opovo. Na njenom čelu, u statusu vršioca dužnosti direktora, u proteklih pet godina, jeste diplomirani ekonomista Drago Terzić iz Opova, inače mnogima poznat kao samouki slikar. Njegove slike rađene uljem na staklu proslavile su ga daleko van granica naše zemlje. Dužnost v. d. direktora Terzić obavlja savesno od prvog dana imenovanja, a za „Pančevac” govori o načinu funkcionisanja ove ustanove.

Pancevac

Na koji način je uređen sistem zdravstvene zaštite u Južnobanatskom okrugu?

– U Pančevu, Vršcu, Plandištu, Alibunaru, Beloj Crkvi, Kovinu, Kovačici i Opovu osnovna ili primarna zdravstvena zaštita obezbeđuje se i obavlja u okviru Doma zdravlja. Pored primarne zdravstvene zaštite u okviru Doma zdravlja, u Beloj Crkvi se obezbeđuje zdravstvena zaštita i lečenje plućnih bolesnika u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti „Dr Budislav Babić”, a u opštini Kovin u Specijalnoj bolnici se leče psihijatrijski bolesnici. Nivo sekundarne zdravstvene zaštite osiguranika obezbeđuje se i obavlja u Opštoj bolnici Pančevo i Opštoj bolnici Vršac. Što se tiče Vršca, pored Doma zdravlja i Opšte bolnice, zdravstvena zaštita i lečenje obolelih obavlja se u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović”. Pored toga, Filijala u sistemu posluje i sa Specijalnom oftalmološkom bolnicom „Sveti Vasilije Ostroški” u Pančevu, gde se na teret sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja obavljaju pregledi i operacije senilne i presenilne katarakte sa ugradnjom intraokularnih sočiva za osiguranike s liste čekanja, objašnjava Drago Terzić.

S kojim ustanovama još sarađuje Filijala RFZO na čijem ste čelu i na koji način i od čega zavise sadržaj i obim zdravstvene zaštite i zdravstvenih usluga u tim ustanovama?

– Pored zdravstvenih ustanova, Filijala finansira medicinsku zaštitu u ustanovama socijalne zaštite u Domu za lica ometena u mentalnom razvoju „Srce” u Jabuci, Domu za duševno obolela lica „Prvi oktobar” u Starom Lecu, Domu za lica sa oštećenim vidom „Zbrinjavanje” Pančevo, kao i u ustanovama za smeštaj i zbrinjavanje starih lica u gerontološkim centrima u Pančevu i Vršcu. Sadržaj i obim zdravstvene zaštite i zdravstvenih usluga Filijale sa zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite uređuje se ugovornim odnosom, koji se zaključuje na početku svake kalendarske godine, na osnovu planova rada tih ustanova. Najzad, Zavod za javno zdravlje kao specijalizovana ustanova preventivnog zdravstvenog tipa, koja je od posebnog značaja u sistemu zdravstvene zaštite za region južnog Banata, s kojom Filijala RFZO takođe ima ugovorni odnos o načinu finansiranja delatnosti. Valja napomenuti da Filijala takođe ima ugovorni odnos sa dvadeset četiri privatne apoteke, kod kojih se osiguranici mogu snabdevati lekovima i određenim vrstama pomagala.
Filijala ima zaključene ugo-vore za isporuku medicinsko-tehničkih pomagala osiguranim licima, i to s radnjama „Optika UNA” i PR „Spina 2021” u Pančevu i „Orto step Medical” u Vršcu, navodi Terzić.

Kako ocenjujete saradnju Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za Južnobanatski okrug i zdravstvenih ustanova?

– Mogu samo da se pohvalim odnosima koje je Filijala uspostavila sa zdravstvenim ustanovama, posebno saradnjom zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i zaposlenih u našoj filijali. To je zaista obostrano dobro izgrađen odnos i zato su prevashodno zaslužni direktori zdravstvenih ustanova. Sredstva kojima se finansira sistem zdravstvene zaštite troše se namenski i u skladu sa ugovorenim potrebama, kaže Terzić.

Kakav je odnos zaposlenih prema osiguranicima?

– Da bi se ostvarila uloga ove filijale prema osiguranim licima, mora se voditi računa o zakonitosti njenog rada pravilnom primenom propisa iz oblasti zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite. Zaposlenima koji obavljaju te poslove, bez obzira na to da li je reč o sedištu Filijale ili o ispostavama po opštinama u južnom Banatu, osnovne dužnosti su pažnja i briga prema svakom osiguraniku. Nikada nijednom osiguraniku ne sme biti uskraćeno pripadajuće pravo iz ove oblasti, tim pre što se najčešće radi o osobama koje pate od nekih bolesti. Preduslov za ostvarivanje određenih prava podrazumeva plaćene doprinose iz zdravstvenog osiguranja. Kada je reč o samom kolektivu, odnosno o zaposlenima koji rade na poslovima zdravstvenog osiguranja i drugim poslovima iz delokruga rada Filijale, o njihovom odnosu prema radnim obavezama, mogu reći da sam u osnovi zadovoljan. Većinu kolektiva čine zaposleni čiji je odnos prema poslu krajnje savestan i odgovoran. Za te radnike ja sam dobar direktor i takav ću ostati. Nažalost, kao i svuda, ima i onih manje savesnih. Postoje rad- nici čijim odnosom prema poslu nisam zadovoljan, na svu sreću radi se o pojedincima i za takve sam loš direktor, i takav ću ostati. Takvi radnici se služe anonimnim prijavama, lažima, podmeta-njima, sve u ličnom interesu, ili u interesu nekog trećeg, s ciljem da se promeni i oteža rad Filijale, odgovario je Terzić.

Spremni ste da saslušate svakog osiguranika koji pokuca na vrata vaše kancelarije, kako uspevate da uskladite sve obaveze?

– Da biste bili uspešni u poslu koji radite, morate poznavati propise. Ja sam dobro upoznat s propisima kojima se uređuje oblast zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite. Takođe, morate se staviti u ulogu osiguranika, ovde smo zbog njih, ovde smo zbog zdravstvenih ustanova, već sam opisao organizaciju i nadležnost Filijale. To nije mala filijala, naproiv, posebno gledajući broj osiguranika i mrežu zdravstvenih ustanova, poziv prema poslu i radnim zadacima u svemu nosi svoju odgovornost koju morate ispuniti. Nemam dilemu da sav taj „teret” nosim s puno elana i motiva, ne osećam svoje godine i radim kao od prvog dana, na posao prvi, s posla poslednji. Vrata moje kancelarije otvorena su svakom osiguraniku, kaže Terzić.

Drago Terzić

Na kraju ovog razgovora osvrnimo se i na poziv koji vas je proslavio daleko van granica naše zemlje. Član ste čuvene Galerije naivne umetnosti u Kovačici, imate li pored svih radnih obaveza vremena za slikanje?

– Imam malo vremena za slikanje. Slikam uglavnom vikendom, kad ne radim. Slikanje je moj način života. Voleo bih da mogu izdvojiti više vremena za to, ali evo još malo će proleće. Radujem se dužim danima, jer to znači da će biti više vremena za slikanje, s osmehom kaže Terzić.

Drago Terzić

Na ulici i u gradu gospodin, u ateljeu umetnik, na poslu rukovodilac. Koja od ovih imenica vas najbolje opisuje?

– Ma, ja sam običan čovek! Neću reći kao i svaki drugi, malo drugačiji jer nismo svi isti, grad me tako vidi i doživljava, i to zaista jesam, čestit i vaspitan, savestan i odgovoran, ponosan roditelj dvojice sinova, ostvaren u svakom smislu te reči, zaključuje Drago Terzić.

(Pančevac/Miroslava Cvejin-Galešev)