SRBI I MAĐARI PROTIV BUGARSKOG REKETA: Ministri Mali i Sijarto oštro reagovali na uvođenje drastičnih taksa za tranzit ruskog gasa
Odluka Bugarske da uvede porez na ruski gas, koji se isporučuje preko njene teritorije, korak je usmeren protiv Mađarske i Srbije. Ova nova bugarska regulativa ugrožava bezbedno snabdevanje energijom u te dve zemlje. To su u zajedničkom saopštenju istakli potpredsednik srpske Vlade i ministar finansija Siniša Mali i mađarski ministar trgovine Peter Sijarto.
– Evropska unija nije uvela sankcije na isporuke prirodnog gasa iz Rusije, te je argumentacija bugarskog premijera u potpunosti netačna – ističe se u saopštenju. – Ova odluka podriva evropsku solidarnost i ugrožava energetsku bezbednost, kako zemlje članice Evropske unije, tako i zemlje kandidata. Mađarska i Srbija će usaglasiti svoje stavove i na adekvatan način odgovoriti na ovu kontroverznu odluku Bugarske.
Bugarska je uvela novu, ogromnu taksu za prenos i tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije, odnosno gasovodom „Turski tok“, kojim plavo gorivo stiže u našu zemlju i Mađarsku. Za isporuku jednog megavat-sata, što je oko 100 kubnih metara, naš sused je propisao naknadu od 20 leva, odnosno od 10,2 evra. Kako je ranije izjavio Vučić, to bi Srbiji drastično podiglo cenu gasa za dodatnih 100 evra za 1.000 kubika. U Ministarstvu energetike su istakli da će država učiniti sve da građani ni na koji način ne budu pogođeni.
Prema rečima Vojislava Vuletića, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije, odluka Bugarske je politička.
– Neko je tražio od njih da donesu tu odluku – kaže Vuletić. – Kao što su Amerikanci uništili „Južni tok“, sada opet pokušavaju da prave probleme. Pitanje je da li će to uopšte moći da se realizuje. Postoje dugoročni ugovori, koji mogu da se menjaju samo pod uslovima koji su definisani u samom ugovoru, a ne odlukom parlamenta. Mi imamo ugovor sa „Gaspromom“ koliko plaćamo gas. Tranzitnu taksu ne bi trebalo mi da plaćamo, nego ruska strana.
Kako bugarski mediji prenose, nova naknada za „Turski tok“ je sedam do osam puta veća od sadašnje. Ta zemlja očekuje da bi na taj način mogla da obezbedi 1,2 milijarde evra godišnje. Prema saznanjima lista „Kapital“ taksa je uvedena na insistiranje Ministarstva finansija, odnosno ministra Asena Vasileva, ali su je odobrili svi u vladajućoj većini. Oni prenose i ocenu direktora u Centru za proučavanje demokratije Martina Vladimirova, koji smatra da odluka deluje prilično kontroverzno, jer se zapravo radi o nametanju dodatne dažbine koju nije odobrila EU u celini.
– Mi kao država članica nemamo pravo da namećemo takve dodatne uvozne naknade – kaže Vladimirov. – S druge strane, dodatno oporezivanje tranzita krši ugovor o komercijalnom prenosu sa „Gaspromom“ i MET-om, koji je zaključen dugoročno po određenoj ceni. Vlada se, verovatno, nada da se, pošto je reč o akciji protiv „Gasproma“ i Rusije, Evropska komisija neće protiviti, a „Gasprom“ se neće usuditi da zaustavi tranzit kao kontrameru, kako ne bi ugrozio sporazume sa Srbijom i Mađarskom za snabdevanje gasom.
Juče su stigla uverevanja bugarskog ministra Vasileva da gas za potrošače u te dve zemlje neće poskupeti.
– Namet je u potpunosti u skladu sa ciljevima EU o smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva – rekao je Vasilev. – Pošto je većina „Gaspromovih“ ugovora određena na mestu isporuke, malo je verovatno da će namet uticati na cene gasa, on će samo smanjiti „Gaspromov“ profit.
Kako „Kapital“ navodi, učesnici na tržištu gasa komentarišu da bi ta mera mogla da skine Bugarsku sa karte gasa kao tranzitne zemlje, kao i da ova naknada zapravo koristi LNG projektima u Grčkoj i obilaznim putevima ka srednjoj Evropi, preko Makedonije i Albanije.
(Pančevac/Novosti)
