DESET PUTA TOKOM JEDNE GODINE BIO NA SVETOJ GORI Hadžiluk je za Miloša iz Čačka način života FOTO
Za one koji ga praktikuju hodočašće nije samo spoljašnje putovanje, već se reflektuje i na unutrašnjost ličnosti putnika, jer čovek na taj način otkriva nepoznate predele sopstvene duše. To dokazuje i Miloš Zornić iz Konjevića, koji je tokom poslednjih godinu dana između ostalih hadžiluka bio čak 10 puta na Svetoj Gori.
– Hodočašće je u svakom slučaju jedan vid podviga i velikih iskušenja. Treba otići, nije lako, treba mnogo žrtve. Da bi čovek otišao u Hilandar, treba zaista Bogorodica čoveka da prizove i Gospod Bog, bez tog priziva ne može se stići do Svete Gore. Što se tiče tog svetog mesta, to mi je bilo i neko znanje i priprema da bih mogao da odem u Jerusalim. Kada je u pitanju Jerusalim, to je ogromno iskušenje i ogromna blagodat gde smo spoznali ono što svake nedelje slušamo na liturgijama i u Jevanđelju, rekao je za RINU Miloš Zornić, hodočasnik iz Konjevića.
S obzirom na svete i velike dane koji su pred nama, nekako je ovo pravo vreme da se priča o veri, o Bogu, o praznicima, pa i vredno je pomena i hodačašće koje mnoge ljude može da preobrazi da svet gledaju sa neke posebne strane.
– Ovo su zaista veliki i važni dani, za svakog čoveka bi trebalo da bude tako, za svaku porodicu. Kada pričamo o hodočašću, može se reći da život naš ovde na zemlji jeste jedno hodočašće. Jednom sam bio u Jerusalimu, i Bog je zaista projavio i pokazao jednu blagodat i milost. Odlazeći tamo, negde je sveto pismo oživelo u nama i u meni. Tako da sve one priče i sva do tada verovanja, sve je prosto planulo. Zasijali smo onom radošću, i onom svešću koju Gospod svakom čoveku daje, a Gospod hoće da se svi spasemo, da uđemo u radost istine života u Hristu, rekao je protojerej Miodrag Todorović, starešina hrama Svetih cara Konstantina i carice Jelene iz Konjevića.
On dodaje da čovek treba da prepozna u sebi, u svom srcu orijent, treba da prepozna istok, taj istok jeste Jerusalim i da mi svi duhovno stremimo tom – nebeskom Jerusalimu.
– Već kad postoji nebeski Jerusalim i život da se radujemo da ćemo otići u nebeski Jerusalim, da odemo da posetimo ovaj da nas čisto Gospod osokoli, da nam sva ta mesta stradanja pokaže, ali i ta mesta velike ljubavi i blagodati i Božije žrtve za čoveka, zaključuje protojerej Todorović.
(Pančevac/Rina)