GODIŠNJICA SMRTI SLOBODANA MILOŠEVIĆA: Poslednje dane života proveo u haškom tribunalu
Dana 11. marta 2006. godine, pre tačno osamnaest godina, svet je saznao za smrt Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Njegova politička karijera obeležila je devedesete godine 20. veka, a njegovo ime vezano je za turbulentne periode raspada Jugoslavije i ratove koji su usledili.
Počeci i politički uspon
Slobodan Milošević rođen je 20. avgusta 1941. u Požarevcu, a svoje obrazovanje sticao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Još od gimnazijskih dana bio je aktivan u politici, a njegova karijera postepeno je dostigla vrhunac tokom 80-ih godina. Važno je napomenuti da je Milošević bio član Saveza komunista od mladih dana, a da je njegov politički uspon u mnogome bio podstaknut podrškom Ivana Stambolića.
Promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina
Jedan od ključnih momenata u političkoj karijeri Slobodana Miloševića bio je dolazak na čelo Saveza komunista Srbije, a zatim i promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije. Iako je upamćen po ovom potezu, važno je istaći da je veći deo tog posla zapravo obavio Ivan Stambolić, tiho i bez pompe.
Delegacija Srpske radikalne stranke (SRS) koju je predvodio potpredsednik Miljan Damjanović je posetila grob Slobodana Miloševića u Požarevcu, na 18-godišnjicu njegove smrti, odnosno kako su u saopštenju naveli „radi podsećanja da je bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije na današnji dan ubijen u haškom kazamatu“.
Hapšenje i suđenje pred haškim tribunalom
Nakon prevrata, Slobodan Milošević je optužen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a izručen haškom tribunalu 28. juna iste godine. Zanimljivo je da je umro u ćeliji zatvora haškog tribunala, Ševeningen, gde se nalazio od juna 2001. godine, zvanično od infarkta.
(Pančevac/republika.rs)
POČELA SIROPUSNA NEDELJA vernici se pripremaju za Veliki post
