Američki predsednik Džo Bajden obelodanio je danas da je američka vlada povisila nivo carina na niz proizvoda i sirovina poreklom iz Kine. Novi set tarifa koje su u pojedinim slučajevima podignute i na 100 odsto vrednosti robe odnosi se na: električna vozila, baterije i delove za baterije, medicinsku opremu, proizvode od čelika i aluminijuma, kritične materijale, solarne ćelije, poluprovodnike…

Prema saopštenju Katerine Tai, američke trgovinske predstavnice, Bajden je izdao direktivu za dalje eliminisane kineske nepoštene politike i prakse u vezi sa transferom tehnologije koje nastavljaju da opterećuju američku trgovinu, štete radnicima i preduzećima. Ona je posebno istakla „sajber upade i sajber krađu“ kao ključne probleme.

Vrlo brzo nakon što je ovo saopštenje objavljeno, oglasio se i zvaniči Peking. U saopštenju kineskog ministarstva trgovine stoji da američka strana povlači poteze iz političkih razloga, da iznova prave iste greške i da je na ovaj način Bajden prekršio obećanje da neće sputavati rast i razvoj Kine.

– Specifično, ovo je vrsta političke igre i kineska strana izražava duboko negodovanje… Ovo će ozbiljno narušiti atmosferu bilateralne saradnje. SAD bi trebalo momentalno da isprave ovu grešku i ukinu dodatne tarife nametnute Kine, piše u saopštenju.

U odvojenoj objavi, Ministarstvo spoljnih poslova Kine istaklo je da Kina preduzima sve neophodne mere da bi „zaštitila svoja legitimna prava i interese“.

Tenzije rastu, Kina će uzvratiti svojim tarifama

Prema mišljenju više stručnjaka, Kina će najverovatnije nametnuti svoje tarife robi iz SAD te na taj način pokušati da forsiraju zvanični Vašington da pristupi pregovorima na ovu temu. Takođe, tvrde analitičari da će ovo pogurati Kinu da svoj izvoz pretežno fokusiraju na druga tržišta.

Kako kažu, ovaj događaj neminovno povećava tenzije između Kine i njenih trgovinskih partnera i investitora koji su se odazvali pozivu Zapadnih vlada da „smanje rizik“ od Kine tako što će proizvodnju i lance snabdevanja skloniti iz druge najveće ekonomije sveta.

Ipak, kako tvrdi Čen Živu, profesor finansija na Univerzitetu u Hong Kongu, ove godine su izbori u SAD, i kineski zvaničnici su prema njegovom mišljenju bili spremni na ovakav potez.

– Ovo nije smelo da bude iznenađenje za Peking, istakao je on i napomenuo da Kinu 100 odsto carine na električna vozila ne može toliko da pogodi koliko se misli nazivajući tu tarifu simboličnom.

– Kina izvozi relativno malo električnih vozila u SAD u poređenju sa Evropom, istakao je Čen.

Kineske vlasti već neko vreme negiraju i odbacuju tvrdnje sa Zapada da višak industrijskih kapaciteta agresivno izvoze, nazivajući sumnje na Zapadu izgovorom za trgovinski protekcionizam, te napominju redovno da je globalna dominacija Kine u proizvodnji tri ključna prozivoda za energetsku tranziciju: električna vozila, baterije i solarni paneli – rezultat konkurentnosti Kine.

Analitičari Rojtersa tvrde i da nove tarife mogle bi samo dodatno da povećaju cene električnih vozila u SAD generalno, ne samo kineskih, i tako bi se obesmislila Bajdenova strategija suočavanja sa klimatskim promenama i stvaranja više poslova u proizvodnji.

Iako je Bajden više puta istakao da želi da obustavi takmičenje sa Kinom i pritom ne izazove trgovinski rat koji bi mogao da ošteti brojne ekonomije sveta, čini se da to više nije slučaj.

Pojedine tarife učetvorostručene
Kako stoji u saopštenju Bele kuće povodom viših nameta, pojedine tarife će se učetvorostručiti (kao što je slučaj sa električnim vozilima) i kao razlog ovom potezu koji će zategnuti odnose Istoka i Zapada naveli su „neprihvatljive“ rizike po ekonomsku bezbednost SAD koje stvara nefer praksa i politika Kine da preplavi svetska tržišta sa jeftinom robom.

Tokom 2023. godine, SAD su iz Kine uvezli oko 427 milijardi dolara u robi i izvezli 148 milijardi dolara vrednu robu, pokazuju podaci američkog zavoda za statistiku. Ovaj disbalans u trgovini sa Kinom na snazi je godinama i sa novim setom carinskih tarifa oni pokrivaju oko 18 milijardi dolara te trgovine, pokazuju podaci.

Evo kolike su nove tarife SAD na proizvode iz Kine:
Delovi za ne litijum-jonske baterije: carina 25 odsto
Električna vozila: carina 100 odsto
Medicinske maske za lice: carina 25 odsto
Medicinske rukavice: carina 25 odsto
Litijum jonske baterije za električna vozila: carina 25 odsto
Litijum-jonske baterije koje nisu za električna vozila: carina 25 odsto od 2026. godine
Prirodni grafit: carina 25 odsto od 2026. godine
Druge kritične sirovine: carina od 25 odsto
Trajni magneti: carina od 25 odsto od 2026. godine
Poluprovodnici: carina 50 odsto od 2025. godine
Kranovi: carina 25 odsto
Solarne ćelije (unapred montirane ili ne): carina 50 odsto
Proizvodi od čelika i aluminijuma: carina 25 odsto
Špricevi i igle: carina 50 odsto
(Izvor: The Guardian/Blomberg/SCMP/Reuters)

Sednica Generalne skupštine UN o Rezoluciji o Srebrenici odložena za 22. maj