Taksistu Branka Antića upoznali smo tokom pandemije, kada je besplatno prevozio zdravstvene radnike do posla. Sada je njemu potrebna podrška. Branko Antić je u vreme pandemije više od 50 dana besplatno prevozio medicinske radnike i sve zaposlene u zdravstvu, od kuće do posla i nazad.

Prve vožnje bile su do Instituta za onkologiju. Kaže, nije ni slutio da će se tri godine kasnije sresti sa nekima od onih koje je vozio na njihovo radno mesto.

Branko je pre nekoliko dana primljen u bolnicu, jer mu je zdravstveno stanje bilo kritično. Sada se, kako kaže, bolje oseća. Tome je doprinelo i iznenađenje koje su mu priredili porodica i prijatelji

„Ja sam sumnjao da se nešto dešava, jer imamo neku Vajber grupu iz koje su mene izbacili. Pošto je moj krevet baš do prozora, do Pasterove ulice i onda sam prepoznao njegov glas. Onda sam izašao, svi su izašli na prozore, terase, oni koji su mogli, jer ne mogu svi pacijenti da ustanu“, kaže Branko.

Mini-koncert za najveću podršku
Iznenađenje je bilo emotivno i za Branka i za pacijente i zdravstvene radnike Instituta za onkologiju, prolaznike, ali i za sve oni koji su taj snimak videli na društvenim mrežama. A iza snimka je i dirljiva priča Brankovih prijatelja i kolega.

„Znam da voli srpsku tradicionalnu muziku, a njegova humanitarna organizacija, a njim na čelu, stipendira decu sa Kosova i Metohije. Onda sam došao na ideju da ih okupim i da sa prijateljima koji su u njegovoj organizaciji i rođacima da mu damo neki vid podrške ispred bolnice upravo kroz pesmu, jer pesma leči i okrepljuje čoveka i smatrali smo da je to idealna prilika da mu olakšamo teške trenutke tog dana“, ističe Marko, Brankov prijatelj.

Marku je u organizaciji pomogla Brankova žena, koja je znala da će mu slika okupljenih dragih ljudi ispod prozora uliti snagu i da će ga pesma okrepiti.

„Mi smo plakali dok smo pevali. Generalno radim sve iz srca, ali kad nešto radite za prijatelja sa takvim saznanjem, ipak je to najteže pevanje bilo u mom životu“, naglašava Marko.

Dobro se dobrim vraća
A Branko kaže da su većina pesama bile njegove muzičke želje

„Recimo ‘Sedam sati udara’. Pomoglo je svemu ovome, da pored pružene pravovremene medicinske pomoći eto i na taj način da se pridignem“, dodaje Branko. Branko se, kaže, posle mini-koncerta, koji su mu priredili porodica i prijatelji, probudio drugačiji.

Kao što je on pre četiri godine znao da je pomoć vrednija od uključivanja taksimetra, tako su i ljudi koji su ga posetili znali šta je Branku potrebno u teškim trenucima. Nije im bilo teško da sa Kosova i Metohije dođu na sat vremena u Beograd i pevaju njegove omiljene pesme.

(RTS)