Kada autoplacevi prodaju polovne automobile „u viđenom stanju“, moraju strogo voditi računa o tome kome prodaju takvu robu, jer za fizička lica važe posebna pravila, u odnosu na druge vrste kupaca preduzetnike, poljoprivrednike, pravna lica.

– Autoplacevi se otkupom i prodajom polovnih kola bave profesionalno, iz zanata, a kada se time bave legalno, registrovani su kod Agencije za privredne registre kao preduzetničke radnje ili kao društva sa ograničenom odgovornošću. Kada prodaju polovna vozila fizičkim licima, legalni autoplacevi imaju status trgovca u smislu Zakona o zaštiti potrošača, što znači, pored ostalog, da imaju zakonsku obavezu da potpuno obaveštavaju kupce -potrošače, da imaju obavezu da postupaju po reklamacijama i da su odgovorni za saobraznost robe, nezavisno od toga da li je ona polovna, tj. da li autoplac prodaje polovna kola sa nekakvim garantnim listom ili „u viđenom stanju“ -objašnjava Jovan Ristić, pravnik u udruženju „Efektiva“.

Svaki profesionalni trgovac odgovara potrošaču za saobraznost isporučene robe pune dve godine, svidelo se to trgovcu ili ne.

– Tako je naredio zakon, napravljen na osnovu direktiva Evropske unije, a u terminologiji Evropske unije izraz za saobraznost je „legal guarantee““, što znači zakonska garancija. Trgovac ne može da je isključi, ne može da je ograniči, a potrošač ne može da je se odrekne. Zato uzalud autoplacevima svako oglašavanje ili stavljanje ugovornih klauzula da se polovna kola prodaju u „viđenom stanju“, u smislu da za njih ne postoji nikakva odgovornost prodavca. Sledstveno tome, svaki legalni autoplac koji oglašava ili ugovara prodaju „u viđenom stanju“, a pri tome ne pravi jasnu razliku između kupaca koji su preduzetnici, poljoprivrednici odnosno pravna lica, i kupaca koji su potrošači, tj. fizička lica, čini zakonski prekršaj jer potrošače dovodi u zabludu da im kao prodavac ne odgovara ni za kakve materijalne nedostatke kupljenih „polovnjaka“ – naglašava Ristić.

Kod prodaje polovnih proizvoda, Zakon o zaštiti potrošača predviđa da rok odgovornosti prodavca za saobraznost robe može trajati kraće od dve godine, ali ne i kraće od godinu dana, i da se to skraćenje mora ugovoriti. Ako ništa nije ugovoreno, rok saobraznosti je regularan i traje dve godine.

Kad je reč o skrivenim nedostacima prodavac je i za njih odgovoran dve godine.

– Prema Zakonu o zaštiti potrošača element (ne)saobraznosti i za skrivene nedostatke prodavac odgovara pune dve godine od trenutka kada je potrošac primio kupljenu stvar, i ne može ugovorom da isključi svoju odgovornost, niti kupac-potrošač može da se odrekne svojih prava po osnovu saobraznosti. Kod polovne robe se jedino može ugovoriti skraćenje roka odgovornosti prodavca za saobraznost sa dve godine na ne manje od godinu dana – kaže Ristić.

(Kurirbiznis)

SAOBRAĆAJKA NA NOVOSELJANSKOM PUTU: Lakše povređena jedna osoba