Prinosi grožđa umanjeni, ali biće dobrog vina i lozovače
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
16:47
04.10.2024
Podeli vest:
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova nedavno je obavio berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
– Kiše nije bilo maltene tri meseca, pa su prinosi znatno umanjeni, za polovinu, a možda i više, naročito kod onih koji nisu imali sisteme za navodnjavanje. Grožđe je dobilo mnogo šećera, ali je počelo da dehidrira, pa su se zrna sparušila i počela da gube kiselinu – kaže Ćojbašić.
U njegovom gazdinstvu je uvek velika gužva, jer je burad puna voća, a iz jednog od njih šire se mirisi upravo nedavno ubranog muskat hamburga, od čega će, kako kaže, biti izvanredna lozovača.
– Grožđe je izmuljano i ostavljeno da fermentira, kako bismo od njega dobili odličnu rakiju, s kojom smo, recimo, nedavno pobedili u Osečini. Miris je lep i preneće se na ukus loze. Kada se završi pomenuti proces u buretu, to jest kada se komina više ne bude podizala na površinu i izbistri se sadržaj, sledi destilacija, koja će biti dvostruka, to jest radićemo prepek. Iako je šljiva najpopularnija, jer kao zemlja imamo najviše stabala po glavi stanovnika, mislim da je loza daleko zdravija. Po mom mišljenju, ona ima daleko više sastojaka koji prijaju organizmu nego neke druge rakije – ističe ovaj vredni Dolovac.
U preostalim burićima u dvorištu Ćojbašića nalazi se i drugo voće, poput kruške viljamovke, od koje se takođe pravi vrhunska rakija.
– Viljamovka treba da odleži dvadeset dana od momenta berbe, kako bi se u njoj formirao voćni šećer od kojeg se dobija alkohol. Kada je ovakva godina, ne bi trebalo dodavati šećer, jer ima dovoljno prirodnog, a ako neko to radi, možda će dobiti više alkohola, ali će izgubiti aromu. Mi to ne praktikujemo, pa naše rakije zato tako lepo mirišu. Naravno, imamo i šljivu, koju pravimo da bude malo slabija, iako kod nas ljudi piju jaku šljivovicu i do 50 stepeni. Po mom mišljenju, ona treba da prođe duplu destilaciju, kao i da se destilovanom vodom obara na oko 40 stepeni – kaže ovaj vitez krunisani vina od Svetog Teodora.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Višestruko nagrađivani vinogradar, vinar i destiler Srbislav Ćojbašić iz Dolova obavio je berbu grožđu u svom vinogradu i ističe da je sve stiglo dvadesetak do mesec dana ranije.
Građani aktivni u odnošenju komponenti otpada koje ne smeju dospeti u kontejnere, a stari nameštaj je zahvaljujući radnicima JKP-a „Higijena” na deponiji
Jedno od najugroženijih mesta je Novo Selo, na čijoj centralnoj raskrsnici, nakon bezmalo četvrt veka raznih pokušaja i inicijativa, konačno je nedavno postavljen semafor