„Kovači” Miloša Nikolića haraju Rumunijom

Bez dileme – za ljubitelje pozorišta u Rumuniji komad „Fierarii” („Kovači”), koji je 1989. stvorio „naš” Miloš Nikolić, jedan je od najomiljenijih na tamošnjim pozorišnim scenama. I posle četvrt veka izvođenja pod raznim imenima u raznim pozorištima i dalje ga željno iščekuju i sa žarom gledaju. Bez dileme – to dokazuje i nova turneja bukureštanskog Nacionalnog teatra (Teatrul National) koju su započeli ovog ponedeljka, 17. februara, baš u glavnom gradu, ali ne iz svoje sale, nego iz sale „Jon Karamitru” Nacionalnog pozorišta jer je samo ona, sa 940 sedišta, dovoljna da primi svu zainteresovanu publiku.

Već u utorak je trupa koju predvodi Horaciju Malajele, reditelj i dramaturg koji je adaptirao Mišin originalni tekst, ali i glumac koji nosi ovu predstavu, igrala u Konstanci, u Domu sindikalne kulture (Casa de Cultura a Sindicatelor). U Trgu Murešu biće na repertoaru tamošnje Palate kulture 17. marta, u Brašovu gostuje već sledećeg dana, 18. marta, u sali „Sika Aleksandresku” (Teatrul „Sică Alexandrescu”), zatim se vraća u Bukurešt 24. marta, u Jašiju će biti poslednjeg dana marta, u Narodnom pozorištu „Vasile Aleksandre” (Teatrul National „Vasile Aleksandre”), a ovo zamašno putešestvije okončava prvog dana aprila u Sučavi, u Domu sindikalne kulture (Casa de Cultura a Sindicatelor).

Očigledno je da priča „Kovača” Pančevca Miloša Nikolića i dalje pleni. Kako je Miša napisao, „Kovači” su nastali 1989. godine po narudžbini Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Tako je svoju istoriju započela „oštroumna komedija” u kojoj „tri muškarca, Nemac, Rus i Srbin, kovači po profesiji, treba da se suoče sa činjenicom da njihova tri sina ne liče na njih” („Time Out Cyprus” 5/2/2004). Komad „aludira na besede o takozvanoj čistoti nacije i greškama istorije koje su dovele do mešanja rasa” (Doina Pap, Bukurešt).

Reč je o komediji sa tri kovača, koji godinama kasnije utvrđuju da njihovi sinovi nisu njihovi, niti su iste nacionalnosti. Bez dileme – ova tema uzburkava strasti širom majčice Evrope, a posebno našeg Balkana, kuda su prolazile razne vojske. Originalni Mišin tekst je adaptirao, bolje rečeno „porumunio” Horaciju Malajele, jer je oca Srbina i sina Rumuna zamenio kovačem rumunske nacionalnosti koji otkriva da mu je sin šta drugo nego Mađar. Dodatno će se umešati još i izukrštani sinovi kovača Nemca i Rusa, koje u ovoj predstavi tumače Đorđe Mihaica i Valentin Teodosiju, dok glumačka diva Maja Morgenštern maestralno, kako je ocenila rumunska pozorišna kritika, tumači lik kovačeve žene Matilde.

Bez dileme – „Kovači” ne posustaju na scenama naših suseda. Rumunska pozorišta su ovaj komad za prethodnih četvrt veka izvodila i na nemačkom jeziku, a gostovala su i širom Evrope. A bez dileme – da se za dobrim konjem prašina diže, dokaz je, između ostalog, to što je svojevremeno, 2016, bila čak skinuta s repertoara u Slovačkoj zbog divljanja tamošnjih desničara. Kod nas je igrana u više pozorišta, a poslednja premijera je ubeležena u Užicu prošlog jula. Što se tiče Pančeva, u poslednje vreme se možemo pohvaliti jedino izložbom plakata za ovu predstavu, priređenom prošle godine u Narodnom muzeju. A bez dileme – voleli bismo da je vidimo i na daskama Kulturnog centra, bar u izvođenju Užičana ili Kikinđana, kod kojih traje još od 2020. godine, kad svoje pozorište nemamo.

(Pančevac / Nevena Simendić)

ŠETNJA KROZ TRI DECENIJE “KOVAČA”: Izložba plakata za predstavu u Narodnom muzeju u Pančevu FOTO