Šic: Pčele su blagodet koju (ne) znamo da čuvamo

Evropska unija nedavno je razmatrala problem nestajanja pčela i došla do zaključka da korist od tih, inače za čoveka najplemenitijih insekata iznosi oko 143 milijarde evra na nivou celog kontinenta.

Međutim, Evropska unija, odnosno države pojedinačno, vraćaju ljudima koji uzgajaju pčele svega 0,2 odsto od tog iznosa.

Slično je i kod nas, pa zbog toga mnogi, pre svega mladi, napuštaju taj ne baš lak, ali lep i za društvo veoma koristan posao, o čemu za „Pančevac“ govori prekaljeni i priznati pčelar Pera Šic iz Starčeva, čija porodica se već oko sto godina bavi
tim poslom.

– Takvi podaci su razočaravajući, ali ni ovde nije mnogo drugačije, jer je naš posao potcenjen i u odnosu na druge grane stočarstva. Tako, recimo, država daje subvenciju po ovci oko 7.000 dinara, a mi dobijamo svega 1.000 dinara po košnici. I kada se sagleda cela situacija, imamo veoma malu korist od pčela, svega nekih 20 odsto, dok oko 70 odsto ima društvo. To je tako pre svega zato što pčela oplođuje sve biljke koje su cvetnice – navodi on.

Šic ističe da je to verovatno je i razlog što mlađi pčelari napuštaju ovaj posao i idu u inostranstvo ili gde god trbuhom za kruhom.

– Tako nešto se dogodilo i u mojoj porodici, s obzirom na to da je i moj sin pre nekoliko godina napustio zemlju i promenio zanimanje. Zbog toga smo sa 200 košnica pali na 60. I još ću da smanjim prema mogućnostima, jer u svojih 80 godina ne mogu više to da iznesem – navodi prekaljeni pčelar.

On ističe i da je nestajanje pčela ove godine bilo veliko, slično kao i prošle.

– Prema mom mišljenju, razloge razloge najpre treba potražiti u tome što su sve velike parcele zasejane jednom kulturom i cvetaju u isto vreme. A pčelama je  potreban polen s raznih cvetova. Znači, jedan ima više gvožđa, drugi više nikla, treći više bakra. I one onda kupe crveni, žuti, beli, crni i koji već polen, pa tada nadoknađuju sve što im fali i time hrane sebe prvih nekoliko dana po rođenju. Dakle, jedan od osnovnih uzroka nestajanja pčela je loša ishrana – napominje starčevački pčelar.

A kada je reč o dobrobiti za ljudsku ishranu, on naglašava da su pčelinji proizvodi veoma korisni.

– Pre svega treba istaći da svi beli zaslađivači, odnosno beli šećer i sva ta gazirana pića, dovode do gojaznosti. Primera radi, Amerikanci su to istražili i došli do toga da je gojaznost povećana za 40 odsto u odnosu na vreme pre 50 godina. Međutim, ako se kao zaslađivač koristi med, on onda pretvara sve te štetne sastojke u neke korisne masti. Dakle, s jedne strane, kako navode stručnjaci, prečišćeni, to jest beli šećer blokira amino-kiselinu glutamin i enzim sintazu, izaziva energetsku glad mozga i dovodi do hiperglikemije. On zapravo pretvara neiskorišćenu glukozu u masti i podstiče hroničnu glad kod ljudi. E sada, s druge strane, med štiti glutamin i sintazu zahvaljujući flavonoidima koji imaju antioksidantna svojstva i postoje u medu. To omogućava da glukoza stigne do mozga, stabilizuje nivo šećera u krvi i smanjuje skladištenje masti i prejedanje – priča Šic.

Kada je sama konzumacija meda u pitanju, pčelar navodi da su Nemci izmislili neku alatku pod nazivom rapido mešalica, koja razbija strukturu meda, od čega postane veoma blag za jelo i lak za upotrebu.

– Tada med ne curi i ne grejemo ga da bismo ga pretopili, već korišćenjem tih mešalica s kandžama dobijamo nešto nalik na eurokrem. Pritom je i veoma ukusan, lak za mazanje, ne curi deci. Ponavljam, velika prednost je to što se ne greje i ne gubi neke vitamine. Inače, rapido mešalica je zapravo jedan štap koji ima kandže i njih stavimo u bušilicu. Sam taj proces se radi kada med počinje da se kristališe i jednom kada ga rapido promeša, u trajanju od oko pet minuta po kanti od 30 kilograma, dobija se takozvani krem-med s neograničenim rokom trajanja. Napominjem, bitno je to uraditi u datom trenutku, nikako kad je med već kristalizovan – priča pčelar.

(Pančevac/J. Filipović)

Pančevački pčelari sa osnovcima: Deca i pčele zdravu priču dele

Gabrijela Bisak jedina žena u Udruženju pčelara Starčevo