POSLEDNJE GLEDANJE SA SEVERA MARAKANE U 2022: I opet ćemo dogodine, negde s proleća
Naravno da valja kada je osoba odlična u svom poslu. Samo, ako previše „štrči” u tom smislu, to ume i da ne bude dobro. Jer, kad podigne kod svih što je okružuju mišljenje o sebi, ljudi se polakome, a pomalo se i samopomognu time što tu poslovno pozitivno „iskačuću” osobu proglase nezamenljivom i, uzročno-posledično, počnu da previše očekuju od nje, pa ako joj se desi da kiksne, odmah kreće kontrapriča: e, onda ne valja ništa. A svi znamo da niko nije ni savršen, ni nezamenljiv…
Sličnu sudbinu imaju i neki fudbaleri. Nije da nam se plače zbog toga – em su zvezde, em su za to i odlično plaćeni, ali velika očekivanja umeju i da vežu noge u čvor, pa „pate” i navijači. Najboljem timu u ovom delu sveta – „Crvenoj zvezdi”, normalno – nedostaju u poslednje vreme valjane igre najboljih igrača, a uz to ne može se kroz Ligu Evrope kad u sastavu imaš nekoliko „vrednih” likova koji prosto obožavaju da u svom kaznenom prostoru prave bezvezne penale i da suparnicima „nameštaju” najgluplje primljene golove na planeti.
Strepnja u tom smislu nadvila se nad novi pančevački četverac koji je krenuo ka beogradskoj „Marakani” na „Zvezdinu” tekmu protiv turskog „Trabzona”: uz standardne ćalce Vlajka i Simu (bez opravdano odsutnog Željka) i četrnaestogodišnjaka Segu (falili, takođe s razlogom, njegovi vršnjaci Minja i Ognjen), na put u rezultatsku neizvesnost krenula je i Vlajkova ćera – devetogodišnja Marija. Kakvo osveženje: Maci to nije prva utakmica, već je zaražena „’Zvezdinom’ klicom” – topčiderski „sever” ima budućnost!
Foto: S.Trajković
Trinaestokilometarski put do Be-gea ovog puta mnogo „čistiji” nego prilikom odlaska na prethodni meč s Mađarima. Ipak, da se ne stvorimo, kao što je uobičajeno, od kućnog praga do Hrama Svetog Save, gde parkiramo, za malo jače od pola sata – postarao se nesrećni Pančevački most. Opet haos! Ne zna se koliko vozila, a morao je i voz da ga prelazi baš kad smo mi bili na njemu kako bi se stvorio utisak da će „Pančevac” da se uruši istog momenta: tresao se most dobrano, pa su i žmarci počeli da prolaze kroz tela. Uh, preživeli, još jednom, prelazak preko Dunava…
Prestoničke ulice, za divno čudo, bejahu prohodne i parking je brzinski pronađen. Ima još sat i po do početka meča, a već se slivaju potoci navijača preko Autokomande. Pljeskavičarnice, kafići, kladionice i kafane krcati. Naravno, jede se i pije i na ulicama. Vlada neka polupraznična atmosfera, iako su „Zvezdine” šanse da prezimi u Evropi minimalne: moraju Turci sada da se dobiju i „Monako” u gostima sledećeg četvrtka (e, hit je da će ovaj tekst izaći jutro pošto se odigra taj meč u Francuskoj, tj. kada će sve biti poznato) i, uz te dve pobede, treba da se poklope i ostali rezultati. Otud je jedino objašnjenje karnevalskog raspoloženja jasno: čist entuzijazam, definisali smo ga prethodnog puta.
Na „severu” je spremna koreografija: lepo je izledalo mahanje s petnaestak hiljada celofana u nekoliko boja, ali za matore i najmlađe crveno-bele „borce” beše i previše dima. A na terenu ništa se specijalno nije dešavalo: „Trabzon” imao nekoliko šansi, naši nula. I onda, prava stvar: probudio se „Katai Magiko”, „ubio pauka” u desnim rašljama i imamo 1 : 0! Samo dva minuta – opet dobijamo glup gol iz odbitka od „živog zida” posle slobodnjaka za 1 : 1. Poluvreme je poslužilo za slušanje komentara okolnih fanova, malo ih je bilo zadovoljnih.
Foto: S.Trajković
U drugom delu slična priča: imali smo sreće i lošu igru. Onda, druga asistencija našeg „spidi” Bukarija, koristi je gol-maher Pešić i tu je 2 : 1! Stadion poludeo! U poslednjih pola sata „bunker” za čuvanje vođstva i prvi uslov za evropsko proleće je tu; pobedili smo. Zadovoljna masa kreće ka kućama.
Pančevački četverac imao je sreće i u vožnji nazad, ako se ne računa „normalnih” 25 minuta preko krcatog mosta koji se krpi od 21 h do 5 ujutro. Bilo je i nervoznih, pa pored horizontalnih saobraćajnih znakova-prepreka i putarskih mašina, trebalo je izbegavati i takve likove. Epilog: desila su se „samo” tri čukanja automobila, bez povređenih.
Posle silnih uzbuđenja nastavak vožnje beše logičan: ćalci ćaskaju, Sega visi na „Tik-toku”, a mala Marija zaspala naslonivši se na meko sedište. Po blagom osmehu se vidi da sanja nešto lepo. Svet je lep kada lepo sanjamo, pa joj je možda u glavici nova, prolećna „zvezdaška” avantura. Do tad, poz.
Pančevac/S.Trajković
