I TO JE PANČEVO Teške, metalne noge – jedva se krećeš.Od praznine bolna duša
Pomoću alata
Ima dana kada je teško srediti sopstvene misli.
Izgubljene su kao da su u ogromnom lavirintu.
Zbrkane, isprepletane poput stotinu zmija na podu.
Ili istovremeno dodiruju teško povezive krajnosti.
Ne vredi se boriti protiv toga.
A tu je želja da se dođe sebi.
Nikakva sila, kao što je čupanje kose, neće pomoći.
Mir, mozak pušten da pase, mogao bi biti alatka.
Pričvršćen
Nije dobro kada osoba nema stav.
Tada je podložna uticajima, koji mogu biti i kvarni.
A znamo koliko smo kvarljivi i bez asistencije.
Da bismo se popravili, moramo biti čvršći.
Ipak, to se ne kupuje na trafici.
Niti dobija uz recept u apoteci.
Neophodno je participirati – misliti.
Da se, za početak, stav bar pričvrsti.
Let
Teške, metalne noge – jedva se krećeš.
Od praznine bolna duša.
Vetar kroz nju kao kroz haustor vozi.
Bole grudi, a promaja je i u glavi.
Zakrpe tu nemaju nikakvu funkciju.
Oduvaće ih prvi povetarac.
Moraš da se digneš, da raširiš metalna krila.
Perje će s vremenom, tokom sve lakšeg leta, izrasti.
NE PROPUSTITE
I TO JE PANČEVO: Oslobodi se okova. Stežu te, vuku te nadole