DRŽAVNI PROGRAM PODRŠKE RAZVOJU RADNE SNAGE: Drži vodu dok majstori dođu!
Nadležni u državi i poslovni svet u poslednjih nekoliko meseci upozoravaju da se srpsko tržište rada suočava s krizom nedostatka radne snage, pre svega usled starenja stanovništva, depopulacije i emigracije. Kako kažu, procena je da će već u narednoj deceniji Srbiji nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika, a jedno od rešenja je „uvoz radnika”. Međutim, prema rezultatima „Analize mobilnosti radne snage između Srbije i zemalja Zapadnog Balkana”, koje je nedavno javnosti predstavio Institut za razvoj i inovacije, situacija nije dobra.
Naime, iako postoji veliki potencijal za stvaranje „zajedničkog tržišta rada” u zemljama Zapadnog Balkana, u praksi do radnih migracija jednostavno ne dolazi. Pa tako od ukupnog broja izdatih jedinstvenih dozvola u periodu od 1. februara 2024. (kada je počela primena ovih dozvola koje objedinjuju dozvolu za rad i boravak) pa do kraja avgusta ukupno su izdate 14.693 ovakve dozvole za strance. Od tog broja su svega 243 izdate državljanima zemalja Zapadnog Balkana, dok su zatražena 174 odobrenja za slobodan pristup tržištu rada na osnovu „Otvorenog Balkana”.
Stroga pravila
Stoga država paralelno sa ovim programom razvija i program podrške učenicima koji se školuju za tzv. deficitarna zanimanja kako bi motivisala srpske đake da se obrazuju za profile koji nedostaju. Učenici koji su u ovoj školskoj godini upisali srednju školu, odnosno smerove sa deficitarnim zanimanjima, dobijaće narednih devet meseci 5.000 dinara od države. To znači da će đaku u drugoj godini, pored zakonom propisane naknade za učenje kroz rad, u neto visini od najmanje 70 odsto minimalne cene rada po satu, iz budžeta Republike Srbije biti isplaćeno i po 5.000 dinara mesečno u trajanju od devet meseci godišnje. To znači da će u proseku učenik u Pančevu dobijati preko 20.000 mesečno, a u trećoj godini nekoliko hiljada više. Međutim propisana su i stroga pravila koja definišu čitav proces. Učenik gubi pravo na podršku države za određeni mesec ako je neopravdano izostao više od pet odsto mesečnog fonda časova učenja kroz rad. U slučaju da je do kraja školske godine neopravdano izostao s više od 10 odsto fonda časova za prethodni period učenja kroz rad, gubi pravo na 5.000 dinara mesečno u narednom periodu. Ukoliko ima negativnu ocenu na polugodištu, gubi pravo na podršku za sve mesece do meseca u kojem je ispravio ocenu.
Pravilnikom je propisano da se prisustvo učenika nastavi i časovima učenja kroz rad utvrđuje na osnovu mesečnih izveštaja o prisutnosti koje izrađuju razredne starešine, a potpisuje koordinator učenja kroz rad i instruktor.
Zanat u rukama
Ove godine, u okviru upisa učenika u prvi razred srednje škole, 28 profesija i zanata označeno je kao deficitarno. A to su: pekari, mesari, zavarivači, obućari, poslastičari, tehničari za metalurške tehnologije, operateri mašinske obrade rezanjem, auto-električari, operateri osnovnih građevinskih radova, polagači obloga, stolari, kuvari, izrađivači hemijskih proizvoda, industrijski krojač, modni krojač, tehničari za izradu i održavanje alata, mehaničari motornih vozila, industrijski mehaničar, monteri telekomunikacionih mreža, dekorateri zidnih površina, operateri za izradu nameštaja, trgovci, konobari, operateri u prehrambenoj industriji, vozači motornih vozila, galanteristi kože, mehaničari tekstilnih mašina i vinogradari-vinari. Svi oni će, bez obzira na to da li imaju praksu u nekoj od kompanija koje sarađuje sa školom ili ne, dobiti po 5.000 dinara mesečno. Ova mera države je za svaku pohvalu jer će stipendiranje pomoći deci da se motivišu – em zarađuju, em se školuju. Međutim i dalje predstavlja veliki problem to što će mnogi od njih kasnije otići u inostranstvo. E, tu poslodavci treba da „odigraju” pošteno – da obezbede pristojnu platu i bolje uslove rada! U suprotnom neće imati ko da radi, a onda sledi katanac! A to ne ide nikom u prilog, zar ne!
Pančevac/Z.S
Za učenike koji izaberu deficitarna zanimanja pomoć DRŽAVE od 5.000 dinara MESEČNO
VLADA USVOJILA UREDBU: Dodatnih 5.000 dinara za učenike koji se opredele za deficitarna zanimanja