Glumica, koju trenutno gledamo kao Cvetu u hit-seriji „Klan“, 2009. godine je u braku sa Nebojšom Jovanovićem dobila sina Konstantina (13) i ne bi volela da ima još dece.

– Kostu sam dobila kada sam imala 31 godinu. Nikad pored njega nisam želela još jedno dete. Ne znam da li će ovo da zvuči loše, ali nisam ljubitelj dece. Nisam majčinski ni porodičan tip žene. Oduvek me je frustriralo stvaranje porodice, kuvanje, da podižem decu i budem u raznim Vajber grupama sa roditeljima – počinje priču Ljubinka za Hit i dodaje:

– Kosta je moj dragulj i sasvim mi je dovoljan. Ne znam da li bih pored njega mogla da volim drugo dete kao što volim njega. Bio je zahtevan kao beba i osećala sam se kao da sam rodila tri sina, a ne jednog. Ipak, smatram da sam dobra majka. Često majke koje nisu majčinski tip, poput mene, budu mnogo bolji roditelj od žena koje to jesu.

Ljubinka se, kao i mnogi roditelji, susreće sa mnogim problemima koje današnje vreme nosi. Njen sin Konstantin bori se sa zavisnošću od video-igara.

– Danas je teško odgajati dete. Kosta trenutno ide kod psihologa na odvikavanje od video-igrica. Provodio je više od osam sati dnevno pored kompjutera, najviše dok je bio na letnjim raspustima. Sve vreme je bio razdražljiv. Pomoću terapije je boravak ispred kompjutera sveo na dva sata i postao je drugačije dete! Veseo je, a sve njegove lepe osobine, za koje sam bila sigurna da ih ima, konačno su došle do izražaja. Šalimo se i zezamo svakog jutra i nema lepšeg osećaja od tog.

Glumica smatra da deca provode mnogo vremena ispred kompjutera jer tako beže od stvarnosti. Zato svim roditeljima koji imaju sličan problem savetuje da obavezno potraže pomoć stručnjaka.

– Igrice su posledica, a ne uzrok. Na primer, kad dete nešto što mu je potrebno ne dobija u stvarnom životu, onda pobegne u virtuelni svet. Kod Koste je uzrok za beg u svet igrica bio taj što nije imao dovoljno prijatelja, pa ih je sticao pomoću interneta. To mu je odgovaralo jer su sve neprijatne situacije rešavali tako što bi se isključili s kompjutera i otišli, dok u stvarnom životu to ne ide baš tako.

Poput sina i Ljubinka je kao devojčica bila veoma stidljiva.

– Nisam bila baš društvena i deca me nisu prihvatala. Bila sam povučena, stidljiva, nisam znala da se snađem u određenim situacijama. Kada bi mi se neko obratio, pocrvenela bih. Deca su me zadirkivala, bila su baš nemilosrdna prema meni. Zbog toga sam imala osećaj da nigde ne pripadam i nisam ni izlazila iz kuće. Više sam bila u nekom svom unutrašnjem svetu koji je meni bio mnogo zanimljiviji od onoga što sam videla i doživljavala napolju. Često sam odlazila kod obućara Timotija jer me je mnogo voleo. Uglavnom je ćutao, lupao i lepio cipele, ponekad bi nešto progovorio sa mnom, ali sam osećala da sam tu dobrodošla i zato sam svaki dan sedela kod njega – priča Ljubinka i dodaje da je u najranijem detinjstvu imala dvojicu najboljih drugara:

– Bili su mi komšije i naši roditelji su se družili. Sa njima mi je bilo lepo, dolazili su kod mene kući. Jednog od njih sam oblačila kao devojčicu i zamišljala da mi je drugarica.

Ljubinka se rodila u Pančevu, ali je zbog očevog posla cela porodica morala da se preseli u Beograd.

– Moj tata Mirko je bio vojno lice, stalno su se selili i pre nego što sam se rodila. Sestra Mirjana, koja je od mene starija 12 godina, rođena je u Vršcu. Odatle su se preselili u Pančevo i tamo živeli 17 godina. Tu sam se i ja rodila, a kad sam napunila dve godine, došli smo u Beograd – priča glumica za Hit, koja dodaje da je na svet došla zahvaljujući sestri:

– Mirjana je majci Nadeždi stalno govorila: „Ili ćeš da mi kupiš majmuna, ili ćeš da mi rodiš sestru“. Svi su bili veoma iznenađeni kada je majka ostala u drugom stanju jer su mislili da zbog zdravstvenih problema koje je imala više ne može da zatrudni. Imala je 30 godina kada me je rodila.

(Blic)