I u Pančevu su nakon nekoliko dana toplih proba radijatori bili topli od prvog dana ovog meseca. Od tada je prošlo više od tri nedelje, pa je to bio povod da porazgovaramo s Predragom Živkovićem, direktorom JKP-a „Grejanje”.
Proverili smo da li je prilikom pokretanja sistema sve proteklo po planu, da li je negde bilo problema, kako su oni rešeni, kakvi su projekti trenutno u toku i, ono što nas sve interesuje – hoće li biti dovoljno energenata i hoće li nam radijatori biti topli cele zime.

PANČEVAC: Da li je start grejne sezone bio uspešan, odnosno da li je bilo nekih problema i intervencija u proteklim danima ovog meseca?
PREDRAG ŽIVKOVIĆ: Bez većih problema krenuli smo sa ovom grejnom sezonom. Mogu da kažem da je start bio veoma uspešan ako imamo u vidu prethodne sezone. Naruku su nam išle i veoma visoke temperature za ovo doba godine. Dešavale su se sporadične havarije, što je uobičajeno za svaki početak, ali blagovremenom intervencijom dežurnih ekipa one su otklonjene u jako kratkom roku.
• Šta je urađeno da bi se predupredile eventualne nove havarije?
– Svake godine, nakon završetka grejne sezone, kreću radovi na rekonstrukciji onih delova mreže koji su u toku sezone pokazali najveće slabosti i gde su se najčešće dešavale havarije. Jedan od projekata na kojima trenutno radimo jeste upravo zamena nekoliko kilometara vrelovodne mreže koja je dosta stara i na kojoj se registruje veliki gubitak energije. Stavljanjem novih izolovanih i predizolovanih cevi svakako bi se povećala energetska efikasnost isporuke toplotne energije.
• Kažete da su „najslabije karike” ojačane u periodu između dve grejne sezone. O kakvim je tačno radovima reč?
– Od maja do oktobra ove godine izvršene su brojne aktivnosti. Između ostalog, urađen je projekat rekonstrukcije toplovoda za tzv. sanitarnu vodu u naselju Kotež 2, koji obuhvata izradu novog toplovoda i izradu prelaza ispod raskrsnice puteva od međunarodnog značaja. Rekonstruisana je „šahta broj 4” u Ulici Stevana Šupljikca. Izrađeni su projektno-tehnička dokumentacija i priključni toplovod na nekoliko lokacija, s različitim dužinama trase. Rekonstruisan je i zamenjen deo toplovoda u Karađorđevoj ulici. Sanirano je nekoliko šahtova u rejonima toplana Sodara i Kotež. Izvršeni su demontaža, montaža, baždarenje i servisiranje više stotina kalorimetara, kao i ventila sigurnosti i oprani su, očišćeni i servisirani svi kotlovi u obe toplane i u svim kotlarnicama. Takođe, zamenjeni su delovi unutrašnjih instalacija, „vertikala”, u više stambenih objekata. Izvršen je redovan pregled posuda pod pritiskom, kao i remont transportnih pumpi na obe toplane. Radilo se još u različitim delovima grada: u Karađorđevoj 2A i 2, u toplani Sodara, u Ulici Žarka Zrenjanina… Bilo je i redovnih godišnjih aktivnosti na servisiranju mašinske i elektro opreme u obe toplane, u svim kotlarnicama i toplotno-predajnim podstanicama. Na kraju, izvršeni su dopuna i odzračivanje distributivnog sistema u sklopu priprema za start grejne sezone.
• Da li se ukazala potreba za nekim dodatnim većim poslom i ulaganjima u narednom periodu?
– Potreba uvek postoji. Oblast energetike poslednjih decenija nekako doživljava jako brzu transformaciju. Pored sve većih zahteva za proizvodnju i potrošnju energije, teži se i ka tome da se sve više koriste obnovljivi izvori energije. Iz tog razloga, koliko već od naredne godine, započećemo realizaciju projekta proizvodnje geotermalne energije u okviru javno-privatnog partnerstva. Trenutno, projekat se nalazi u fazi odobrenja Vlade, a kada se završi taj korak i kada lokalna skupština usvoji predlog, imaćemo jedan novi i čistiji izvor energije i na taj način ćemo doprineti razvoju zelene agende. Želim da iskoristim priliku i da najavim učešće u programu IPA prekogranična saradnja Srbija–Rumunija prema pozivu koji je otvoren do marta 2023. godine. Imamo nameru da proširimo kapacitete solarnih panela i tako još više povećamo udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji tople sanitarne vode.
• Da li ima dovoljno energenata i da li građani mogu očekivati mirnu zimu kada je o centralnom grejanju reč?
– Prema najavama iz Ministarstva, ne bi trebalo da imamo problem sa snabdevanjem. Naša toplana je jedna od sedamnaest u državi koje u potpunosti kao energent koriste gas. Prema planu i iz tog razloga bićemo u kategoriji povlašćenih potrošača jer alternativa gasu u našem slučaju ne postoji. Svedoci smo da se u drugim državama već uveliko pripremaju planovi za smanjenje potrošnje i temperature u stanovima. Kod nas će i dalje biti na snazi gradska odluka o isporuci toplotne energije, koja u jednom članu definiše prosečnu temperaturu u stanu. Naime, JKP „Grejanje” je dužno da obezbedi svim svojim korisnicima temperaturu od 20 stepeni, uz dozvoljena dva stepena odstupanja naviše ili naniže.

D. Kožan