Premijerka Ana Brnabić za RTS rekla je da su Srbi na severu Kosova i Metohije na barikadama zato što traže osnovna ljudska prava i ništa više od toga. Ističe da se plaši eskalacije, ali da ćemo učiniti sve da sačuvamo mir i kakvu-takvu stabilnost. Govoreći o procenama bezbednosnih službi, navodi da je procenjeno da je situacija dovedena na ivicu sukoba i oružanog konflikta. Poručuje i da je duboko razočarana reakcijom međunarodne zajednice.

Ana Brnabić kaže da Brisel i Vašington čuju Srbe na KiM samo kada su na barikadama, ali i tada ne baš dobro.

„Srbi na KiM su na barikadama zato što traže osnovna ljudska prava, ali zaista osnovna ljudska prava i ništa više od toga”, poručuje Brnabićeva.

Ističe da su i institucije napustili samo zato što su posle više od deset godina tražili poštovanje Briselskog sporazuma.

„Na kraju krajeva, u tim institucijama su upravo zahvaljujući tom Briselskom sporazumu, tako da kada Aljbin Kurti kaže da za njega ne postoji Briselski sporazum onda ne znam tačno u čemu je problem što Srbi nisu u institucijama“, dodaje premijerka.

„Duboko sam razočarana kako međunarodna zajednica poima ljudska prava”

Kada je reč o međunarodnoj zajednici, premijerka ističe da je duboko razočarana njihovim poimanjem ljudskih prava, osnovnih demokratskih vrednosti, kao i odgovorom na niz provokacija Aljbina Kurtija prema Srbima i drugim nealbancima na KiM.

„Ako pogledate samo kakav je bio decembar – počeo je time što je Kurti postavio Nenada Rašića da bude predstavnik Srba na KiM u prištinskim institucijama, čoveka koji je na izborima dobio 0,17 odsto glasova. Nismo imali adekvatnu reakciju Brisela, imali smo reakciju koja je pozivala obe strane na deeskalaciju. Nisam tačno sigurna šta je u tom trenutku uradio Beograd, kao i Srbi na KiM”, navela je Brnabićeva.

Ukazala je da je tek nakon oštre reakcije predsednika Aleksandar Vučića usledila nešto jasnija osuda toga.

„Tako je počeo decembar i decembar se privodi kraju ko zna kako, ali za sada sa više od 16 brutalnih provokacija, kršenja Briselskog sporazuma, upadima do zuba naoružanih pripadnika kosovske policije, specijalnih snaga Rosu na sever KiM, što znači brutalno kršenje Briselskog sporazuma“, navodi.

Ističe da su Srbi sa KiM tražili samo da se poštuju osnovna ljudska prava i da se protivpravno privedeni Dejan Pantić bar zna gde je i da li je dobio lekove, kao i da se i dalje nije čuo sa svojom porodicom.

„Imate evropske institucije koje sve to ćutke gledaju, samo posmatraju nemo“, naglašava premijerka.

„Plašim se eskalacije”

Kfor je blokirao punkt Jarinje bodljikavom žicom, primećena je povišena borbena gotovost, kosovski specijalci naoružani marširaju danima po severu KiM.

„Plašim se eskalacije, mi ćemo učiniti sve da sačuvamo mir i kakvu-takvu stabilnost iako, nažalost, ne vidim da postoji bilo kakva stabilnost za Srbe na KiM“, dodaje.

Podsetila je da su samo u decembru privedena četvorica Srba, među kojima i Gavrilo Milosavljević, penzioner, raseljen sa Kosova i Metohije koji živi u okolini Beograda.

„Otišao je čovek sam u policiju u opštini Istok da prijavi protivpravno oduzimanje svoje imovine i uhapšen je i zadržan tamo“, dodaje.

Pored njega, privedeni su i Miljan Adžić, Dejan Pantić i Slađan Trajković.

„Od toga su i Dejan Pantić i Slađan Trajković bili pripadnici kosovske policije, ako su imali bilo šta protiv njih ne bi oni bili pripadnici policije ili su mogli u tom trenutku da ih gone za nešto što su počinili ili navodno počinili. Oni su privedeni samo da bi se Srbi zastrašili i da bi se dodatno unela nervoza među Srbe na KiM, da bi došlo do eskalacije situacije i to je ono što mene plaši“, ističe Brnabićeva.

„Razumem da je Srbima na KiM dosta svega”

Ističe da će Beograd i dalje nastaviti da vodi razgovore sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa Briselom, kao i da se svakodnevno vode takvi razgovori.

„Predsednik Vučić je u svakodnevnom kontaktu sa Srbima na KiM, oni se nalaze u užasnoj situaciji i ja potpuno mogu da razumem da je njima dosta svega i da oni više nemaju bilo kakvo poverenje u predstavnike međunarodne zajednice. Ti ljudi samo žele implementaciju Briselskog sporazuma. Zar je zaista tako mnogo tražiti od Evropske unije, koja je potpisala taj sporazum i garantovala njegovu implementaciju, da posle deset godina i natera Prištinu da ga implementira?“, upitala je premijerka.

„Mislim da nije. Mislim da su Srbi na barikadama tamo da bi branili i štitili i podsetili Brisel na Briselski sporazum“, dodaje.

Na pitanje da li veruje da će doći do većeg pritiska međunarodne zajednice na Aljbina Kurtija, Brnabićeva kaže da to očekuje.

„Očekujemo od međunarodne zajednice, pre svega od Brisela, ali i od Vašingtona, da izvrši pritisak na Prištinu da u najkraćem mogućem roku krenu u implementaciju Briselskog sporazuma, što znači osnivanje Zajednice srpskih opština. Dobili smo sva uveravanja i od strane predstavnika SAD Eskobara da će oni to učiniti u najkraćem roku“, naglašava premijerka.

Pored toga, kako kaže, od Brisela smo u više navrata tokom decembra čuli da pre bilo kakvih novih sporazuma mora doći do implementacije već potpisanih.

„Kurtijeve ocene da je zahtev Beograda smešan užasno opasne”

Brnabićeva je rekla da su ocene Aljbina Kurtija da je zahtev Beograda smešan užasno opasne i da je Kurti usred Berlina rekao da za njega ne postoji Briselski sporazum, a da Nemačka nije reagovala.

„Aljbin Kurti je rekao da za njega ne postoji i ne važi ni Vašingtonski sporazum. Niko nije reagovao i on je sada i zvanično prekršio Vašingtonski sporazum njihovom aplikacijom za članstvo u EU, što je svojevrstan presedan i brutalno kršenje i međunarodnog prava, evropskih normi i evropskog prava zato što jedino države mogu da se prijave za kandidaturu, evropske države, a EU jeste statusno neutralna zato što postoji pet država članica koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“, rekla je Ana Brnabić.

Dodala je da je veći problem što to niko preterano javno ne osuđuje i ne poziva ga da prihvati postojanje sporazuma kao što je Briselski sporazum i krene u implementaciju, što je njihova obaveza.

„Ali Aljbin Kurti, kada se radi o pravima Srba na KiM, ne poštuje ni svoj ustav. Nisu poštovali ni kada se formirala vojska Kosova ili snage bezbednosti, kako god ih nazivaju. Nisu poštovali odredbe sopstvenog ustava. Nisu poštovali ni sada u slučaju postavljanja predstavnika srpskog naroda u institucije, to je direktno kršenje njihovog ustava. Tako da, kada govorite o pravima Srba na KiM, očigledno je da oni u zvaničnoj Prištini i prema zvaničnoj Prištini nemaju nikakva prava, apsolutno nikakva prava, ni ona garantovana nekim međunarodnim sporazumima i aktima, ni osnovna ljudska prava, ni prava u okviru zakonodavnog okvira i tih ljudi koji veruju da postoji takozvana republika Kosovo, pa ni njihovog ustava i to je strašno“, istakla je premijerka.

Dodala je da joj je strašnije što su videli da međunarodna zajednica ne vidi kako se Priština ne pridržava potpisanih sporazuma i što nisu naterali Prištinu da implementira Briselski sporazum, a da je jedina njihova obaveza bila da osnuju Zajednicu srpskih opština, kao i da se ne primenjuje ni Rezolucija 1244.

„Recite onda koji sporazum se poštuje, koji sporazum mi treba da poštujemo da bismo obezbedili mir i stabilnost ili kao što sam ironično rekla, da li mi svaki dan treba da gledamo u pasulj i njihov sporazum da bismo znali koji danas oni princip to poštuju. Jedino je do ozbiljnosti i odgovornosti Beograda, predsednika Aleksandra Vučića, koji je zaista poneo najveći teret ove odgovornosti i koji pokušava stalno da deeskalira, da poruči Srbima na KiM ‘strpite se još malo’, da istovremeno kaže i Briselu i Berlinu i Vašingtonu: ljudi, nema smisla. Ne postoji nijedan princip koji priznajete, koji implementirate kada su u pitanju Srbi na KiM“, rekla je Brnabićeva.

Ukazala je i da je, otkad imamo prisustvo Kfora na Kosovu i Metohiji, 312 naselja potpuno etnički očišćeno, što je, kako je rekla, suprotno onome što treba da bude uloga Kfora – da obezbedi Srbe i nealbance na KiM i multietničnost.

„Bezbednosne službe procenile da je situacija na ivici oružanog konflikta”

Na pitanje kakve su procene bezbednosnih službi Srbije, Brnabićeva je odgovorila da je procenjeno da je situacija dovedena na ivicu sukoba i oružanog konflikta.

„To su procene svih službi na Kosovu i Metohiji i svih onih koji gledaju šta se dešava tamo. I zašto, još jednom, osnovna stvar, i to sam ja pitala u razgovorima sa nekoliko stranih zvaničnika, a to je, u redu, čak i da se postigne neki dogovor sada u vezi sa barikadama, kako ćete vi sprečiti da Kurti samo ne nastavi te incidente koji su doveli do toga da Srbi izađu na barikade i postave barikade kako bi skrenuli pažnju na svoj status”, rekla je Brnabićeva.

Istakla je da je za nju kraj implementacija Briselskog sporazuma, koja će otvoriti prostor za dalje razgovore oko nekih novih sporazuma.

„Ali kako možemo pričati o nekim drugim sporazumima, i to sam pitala na sastanku i gospodina Eskobara. Recite mi, ako se toliko sada insistira na razgovoru oko različitih sporazuma, ko će da implementira te sporazume, ko će da garantuje njihovu implementaciju. Pa sve i da smo dovoljno glupi i dovoljno ludi u Beogradu da nastavimo razgovore oko nekih sporazuma, ko će da implementira te sporazume, ko će da bude njihov garant?“, upitala je Brnabićeva.

O evropskim integracijama Srbije: Lopta je u polju Brisela

Govoreći o pritiscima na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Brnabićeva je rekla da ne vidi da su evropske integracije Srbije ugrožene više nego ranije ili da su više ugrožene nego integracije Albanije i Severne Makedonije.

„Za mene je lopta u polju Brisela. Zašto? Zato što smo mi sve ispunili da se otvori i klaster 3 koji je u vezi sa ekonomijom, konkurentnošću, privredom. Sve smo učinili, ispunili smo sve što je trebalo da ispunimo i Evropska komisija je već u svoja poslednja dva izveštaja o napretku pozvala članice EU da otvore klaster 3. Nismo ga otvorili. Nema daljih uslovljavanja za otvaranje klastera 3“, navela je Brnabićeva i ocenila da je u pitanju politička odluka i da su evropske integracije Srbije u stanju mirovanja zahvaljujući Evropskoj uniji.

Poručila je da će Srbija nastaviti sa reformama na evropskom putu zato što je to dobro za nas.

„Mi danas krećemo u javnu raspravu o setu izmena i dopuna pravosudnih zakona kako bismo se uskladili sa izmenama Ustava koje su prošle na referendumu u januaru ove godine i u februaru moramo da idemo u Skupštinu na usvajanje toga“, istakla je Ana Brnabić.

Dodala je i da Srbiju košta to što nije uvela sankcije Rusiji i da pravi problem, ali da je u skladu sa svim principima koje poštuje Republika Srbija.

(RTS)