Turski putopisac Evlija Čelebija davno je zapisao da je na području oko manastira Rača kod Bajine Bašte živelo 300 monaha skrivenih u gustoj šumi. Oni su se bavili prepisivanjem crkvenih knjiga, a sa srpskim narodom živeli su tu oko 40 godina, radili su i stvarali. Preko dana bavili su se stočarstvom i poljoprivredom, a po noći uz svetlost luča prepisivali knjige. Jedan detalj o njihovom životu u blizini Skita Svetog Đorđa sasvim slučajno je pronašo Milan Nikolić iz Bajine Bašte kada je tim predelima šetao sa suprugom.

„Ugledali smo vinovu lozu kako raste usred šume. Odmah sam se zapitao kako je opstala u tom ambijentu i koliko je stara. Pošto odgovore nisam mogao lako da dobijem, kontaktirao sam Institut za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu, oni su me uputuli na profesora Miroslava Nikolića koji se bavi istraživanjem starih sorti vinove loze na našem području. Kasnije je on ovaj moj primerak sa još 163 iz Srbije uputio na na Institut za vino i vinovu lozu u Španiji“, kaže za RINU Milan.

RINA

Nakon sprovedenih istraživanja došlo se do zaključka da je ova vinova loza posađena pre čak 15 vekova. Milan je izrazio želju da je sa područja na kom ju je pronašao presade na drugo mesto kako bi je sačuvali, ali je dobio negativan odgovor i to iz opravdanih razloga.

„Stručnjaci smatraju da bi to bila greška, jer grožđe koje je odrastalo u šumi ne poznaje lekove, ali ni bolesti tako da ne bi moglo da preživi u pitomim uslovima i uz razna prskanja kojima mi tretiramo naše biljke kako bi bile zdravije“, dodaje on.

RINA

Da je ovaj deo izuzetna arheolopka riznica pokazalo se i samim otkrivanjem Skita Svetog Đorđa, a prilikom tadašnjih iskopovanja otkrivena je vinova loza, grožđe iako sitno rađalo je svake godine, a u nepsorednoj blizini pronađene su i amfore za vino.

RINA

„Kako je neprijatelj upadao u manastir, prepisivači su bežali u šumu i tako su se stacionirali ovde gde je Skit Svetog Đorđa. On se nalazi na četrdeset minuta hoda od manastira Rača uz istoimenu rečicu. Ovo mesto sriveno u gustoj šumi nekad je bilo i nadaleko poznato po svojoj lekovitosti, pa su ovde spas i izlečenje tražili putnici namernici iz dalekih gradova. Topla voda sa izvora Lađevac provereno leči od šuge i drugih kožnih bolesti. U davna vremena kad nije bilo apoteka, Račani su trgovcima prodavali ovu vodu koja je karavanom stizala čak do Azije”, priča meštanin Rače, Blagomir Ristić.

(Pančevac/RINA)