Vreme leti. Samo što neko broji nedelje, a neko godine ili decenije. Istorija broji vekove. List koji držite u rukama deo je istorije Pančeva duže od veka i po, a ovo izdanje naših novina nosi broj 5000. Da – 5000!
Nijedan drugi lokalni nedeljnik ne može da se pohvali ovakvim dostignućem, kao ni malo koji u državi. Brojne generacije novinara i članova pratećih službi „Pančevca” duže od veka i po, tačnije 153 godine s prekidima izazvanim svetskim ratovima, radile su na tome da najstariji živi lokalni nedeljnik na ovim prostorima svakog petka stiže do Pančevki i Pančevaca. Osnivač našeg lista Jovan Pavlović sigurno bi zbog ovoga bio presrećan.
„Pančevac” je nadživeo Austrougarsku monarhiju, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevinu Jugoslaviju, FNRJ, SFRJ, SRJ i SCG. Sad živi u Srbiji, tj. u AP Vojvodini. Pokušavali su mnogi da preuzmu kontrolu nad našim novinama, ali u tome nisu uspevali, pa je „Pančevac” ostajao uvek samo svoj.
Imali su naši čitaoci čime da se diče: za novine mlade 153 godine pisali su, ili su u redakciji vreme provodili, i veliki pesnici poput Vase Živkovića, Jovana Jovanovića Zmaja i Mike Antića. Direktno iz ovog lista u političara na visokim funkcijama otišao je Vita Sudarski. Svoj pečat u „Pančevcu” ostavili su fenomenalni novinari poput Nedeljka Deanovića, Milana Mirkovića, Žike Miloradovića, Ivana Ivačkovića…

Podsetimo se malo podrobnije činjenica u vezi s prošlošću, odnosno više od veka i po dugom burnom istorijom našeg lista. Prvi broj „Pančevca”, tada definisanog kao „list za prosvetne i materijalne interese”, izašao je 13. aprila 1869. Nad njim su besnele oluje, bio je napadan, pritiskan, zatvaran, rušen… To sve ga je od samog rođenja, te pradavne 1869, učinilo poštenim i slobodoumnim, a baš takav je bio i njegov stvoritelj Jovan „neumrli” Pavlović, profesor Trgovačke škole.
Da bi prvi broj „Pančevca” izašao, dozvolu za pokretanje lista 26-godišnji Jovan Pavlović zatražio je od Generalne komande u Temišvaru, što su potpisima podržali lekari Ljubomir Nenadović i Konstantin Peičić, knjižari Kamenko i Pavle Jovanović, advokat Svetislav Kasapinović i veliki pesnici Vasa Živković i Jovan Jovanović Zmaj. Njegovo uredništvo je na naslovnoj strani istaklo program koji je počet u tada svojstvenom, a sada, naravno, arhaičnom stilu, gde se navodi da je list „začet opštom svešću i težnjom za svekolikim napretkom, izašao na videlo i da oglašavajući svima i svakome svoje rođenje pozdravlja sve i svakog srdačnim pozdravom”. U podužem proglasu koji se proteže i na drugu od ukupno četiri strane uredništvo se obavezuje da će u duhu „prosvetnog i materijalnog napredovanja” učiniti sve kako bi negovalo takve interese ove varoši i okoline.

List je zbog svoje slobodoumne uređivačke politike – u njemu je, recimo, 1871. godine objavljen prvi prevod „Komunističkog manifesta” na srpski – često zabranjivan i plenjen. Posle ukidanja Banatske vojne granice Jovan Pavlović je premestio „Pančevac” u Zemun. Prema dostupnim istorijskim izvorima, kada su ga pitali zašto, on je objasnio, kako god to zvučalo neobično, da je vojna granica omogućavala slobodu štampe, a da novi sistem koji nastaje njenim ukidanjem to ne dozvoljava. Rekao je: „Svet se tome čudio, ali fakat je tako stajao sa neumoljivom svojom istinom da se u Pančevu u vreme vojne granice pisalo kao da se nalazi u Švajcarskoj ili Severnoj Americi”. Sloboda štampe je uvek bila nešto što je merilo jednog društva.
„Pančevac” je u kraćim periodima menjao naziv u „Graničar” i „Vojvođanin”. Dr Dušan Duda Bošković bio je vlasnik „Pančevca” između dva svetska rata. Od 1952. godine njime su zvanično upravljali Narodni front i SSRN. Koliko je u to vreme bio uvažavan, svedoči činjenica da je Josip Broz Tito, aprila 1969, boravio u našem gradu i biranim rečima, kao i prigodnim poklonom, čestitao uredništvu „Pančevca” stoti rođendan lista. Septembra 1990. godine pravo osnivača preneto je na Skupštinu opštine Pančevo. To je s kratkom pauzom trajalo do 1998, kada je formirano Javno novinsko-izdavačko preduzeće „Pančevac”.
Usledila je aukcija februara 2008. godine, kada su novine prešle u ruke konzorcijuma privatnih lica, da bi, zbog neizmirivanja četiri petine od izlicitiranih preko dva miliona evra, ugovor o prodaji kapitala AD „Pančevac” bio raskinut januara 2010.
U septembru 2015. godine Agencija za privatizaciju ponovila je postupak prodaje „Pančevca”, pa je vlasnik lista postao Auto-centar „Zoki” iz našeg grada. „Pančevac” se preselio u svoje nove prostorije u centru grada i zaposleni su dobili sve uslove da nastave rad. U listu danas radi petnaestak ljudi, među kojima su novinari, foto-reporter, lektor, tehnički urednik, radnici u marketingu i drugim pratećim službama, kao i ekipa od nekoliko honorarnih saradnika. List izlazi jednom nedeljno na prosečno trideset dve strane, u tiražu od preko 10.000 primeraka.
U skladu sa opredeljenjem vlasnika novina i redakcijskog kolegijuma, „Pančevac” pretenduje da postane regionalni list i da ostane otvoren za sve nacionalne zajednice koje žive na ovim prostorima, što list i štuje tako što tokom godine objavljuje specijalne dodatke na jezicima najbrojnijih etničkih grupa u gradu Pančevu i okolini.

S obzirom na inovativno vreme u kome živimo i na potrebu za brzim protokom informacija, pred kraj prethodne godine potpuno novi portal „Pančevca” pojavio se na internetu. Na adresi pancevac-online.rs mogu se naći informacije iz grada, države i sveta 24 sata svakodnevno. Posetioci sajta „Pančevca” imaju priliku da pročitaju sve tekstove iz štampanog izdanja u elektronskoj formi, kao i još mnoštvo drugih važnih vesti. Redakciji će uvek biti dobrodošle vesti sugrađanki i sugrađana, pa očekujemo da učestvujete u kreiranju najvažnijih događaja.
Još nekoliko rečnica o istoriji štampanog izdanja. Mora se podvući da „Pančevac” decenijama nije dobijao budžetske dotacije, već da je sve morao da zaradi na tržištu, s tim što poslednjih godina učestvuje na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja koje raspisuju Grad Pančevo, Republika Srbija i AP Vojvodina. Jasno je da u ovom svetu mogu preživeti najjači. A to su, istorija nas uči, samo oni koji prođu brutalni test vremena. I to isključivo na častan i pošten način, što je, svakako, teži, ali jedini dugoročno isplativ put ka budućnosti; otud i ovaj 5000. broj pred vama, a sigurno će buduće generacije zaposlenih u našim novinama slaviti i neke nove jubileje.
„Pančevac” opstaje od 1869. I biće samo još bolji.
Redakcija