SLIKARKA NAIVE ZUZANA VERESKI: Ako slikate za novac, nikada nećete biti slikar. Ljubav pokreće sve! FOTO i VIDEO
Zuzana Vereski, samouka slikarka iz Kovačice, nije ni sanjala da će joj ovaj poziv omogućiti da obiđe čitav svet i da će se njeno ime naći među najčuvenijim likovnim stvaraocima. Iza nje je mnogo grupnih i četrdeset sedam samostalnih izložbi, a dobitnik je i brojnih nagrada.
– Sa svojim slikama, u širokim suknjama, obišla sam pet kontinenata! Ne mogu da objasnim kako i zašto. Jednostavno su me pozivali da napravim izložbu i uvek sam birala kuda ću ići. Martin Jonaš i Zuzana Halupova stavili su nas u naručje celog sveta. Jako je teško postići ono što su oni ostvarili. Mnogo sam srećna kada vidim da se ljudima dopada ono što radim i što se osećaju kao u krilu svoje bake. Moje slike ih vraćaju u detinjstvo, stavljaju im osmeh na lice, čine da na trenutak zaborave probleme – kaže Zuzana Verseki za „Pančevac”.
Zuzana Vereski
Bulke, guske, bicikli, vetrenjače – neki su od motiva po kojima je prepoznatljiva.
– Jako je lepo kad vas ljudi prepoznaju a da se niste ni potpisali. Kada sam imala pet godina, tata me je s taljiga spustio među žito i bulke. Bile su moje visine i mogla sam da razgovaram s njima. Žmureći mogu da ih naslikam, keže ona.
Zuzana Vereski
– Bicikl su prvo vozili muškarci. Žene su počele tek kasnije, i to u širokim suknjama. Na selu bicikl znači sve. Sa njim idete na njivu, u prodavnicu, vozite decu u školu, pa čak idete i do susednog sela.
Zuzana Verski
– Vetrenjače sam prvi put videla u Holandiji. Bila sam veoma srećna kada smo ih i mi dobili. Odmah su se našle na mojim slikama, priseća se Zuzana Verseki.
Zuzana Vereski
Mnogo voli da slika cveće. Sa njim kako kaže može da naslika i ono što je bilo, i ono što jeste i ono što će biti. Guske su na selu čuvari, ljubimci, glasnici, ali i hrana, veoma su značajne i zato ih često možemo videti na slikama.
Zuzana Verseki
Zuzana Vereski je zabeležila i sećanje na trenutke korone i kako su komšinice tada pile kafu.
Zuzana Vereski
Mlađima želi da ostavi svet u kom je odrastala, kada je ljubav bila najbitnija stvar u životu:
– Da nema ljubavi, ne bi nas bilo, sve bi bilo drugačije. U svaku sliku utkam svu ljubav sveta. Želim da bude kako je bilo nekada. Pre nije bilo toliko para i nije se sve moglo kupiti. Ako ste želeli lepu haljinu, morali ste sami da je napravite. Prvo od konoplje proizvedete platno, sašijete pa ukrašavate vezom. Mnogo se i poklanjalo, ali onoga što sami napravite. Tim vrednostima sam naučila i svoju decu.
Zuzana Vereski
Zuzana Vereski o počecima svog stvaralaštva govorila je i u video zapisu posvećenom samoukim slikarima, naivnom slikarstvu i kovačičkoj Galeiji naivne umetnosti. Njenu priču možete poslušati u sedmom minutu videa:
Kao devojčica uvek je prstićima i štapićem crtala u prašini.
– Rođena sam u Padini. Moji roditelji su bili paori. Nikada mi nisu branili da slikam. Oslikavala bih dvorište, stari bunar, a zimi i prozore. Sećam se prvih bojica koje sam dobila i koliko sam ih čuvala. Kada me je tata odveo kod Martina Jonaša, koji nam je bio dalji rod, pomislila sam kako to da on slika na platnu i to sačuva, a moj rad se uvek izbriše. Po povratku kući isekla sam maminu podsuknju i na tom platnu napravila prvu sliku. Mama kada je htela da ide na pijacu da obuče podsuknju samo me je pitala: „Zuzana gde je slika?” Roditelji su mi tu sliku poklonili za prvu godišnjicu braka. Mnogo sam zahvalna što je sačuvana – kaže Zuzana Verski.
Zuzana Verseki
– Uvek kad govorim da srce kaže a ruka samo ostavruje ono što ja vidim. Kada sednem ispred praznog platna dok ne vidim u glavi ono što bih želela da naslikam – ne počinjem.
Zuzana Verski
Mladima koji imaju iskrenu želju da iznesu ono što im je u srcu Zuzana uvek rado pomaže. Poklanja im boje i platna, ali nikoga ne podučava, jer naiva je samouko slikarstvo.
– Srećna sam kada mi dođu roditelji s decom. Uvek im kažem da daju deci da slikaju, ali i da im se pridruže. Nažalost, malo je mladih koji žele da nastave tradiciju. Neko slika samo zato što tu odmah vidi pare. Ako slikate za novac, nikada nećete biti slikar. Slikar je slavan tek nakon smrti, tako je odavno – kaže.
Slike ne zahtevaju prevodioca, one govore svim jezicima sveta, ističe Zuzana Vereski.
(Pančevac / Miroslava Cvejin-Galešev / snimanje i montaža: Radovan Đerić)
Ne propustuite:
