Za ovu prigodu naši sugrađani su se postarali da nam na jednom mestu ostave primere onoga što treba i što ne treba činiti, odnosno da nam plastično i slikovito objasne kako postupaju savesni i odgovorni građani koji brinu o svojoj lokalnoj zajednici i društvenoj sredini, a kako stvari „rešavaju” oni koji su na sasvim suprotnom kraju te iste skale koja meri ljudskost.
Imamo, dakle, ovde jedan kontejner, a oko njega na tlu: jednu plastičnu kesu sa smećem, jedan zgužvan papir, jedan tetrapak od jogurta i veću količinu mokrog hleba prekrivenog snegom. To je definitivno slika i prilika onoga što ne treba činiti.
S druge strane, imamo primer nečeg što je u razvijenim zemljama sveta normalnost i svakodnevica: razvrstavanje smeća, reciklaža, humanost, ekološka osvešćenost – sve je tu. Čovek je lepo sve plastične flaše, u nedostatku odgovarajućeg kontejnera, „razvrstao” sam u ovu kesu i okačio ih sa strane, znajući da će ih tako lako pronaći sakupljači sekundarnih sirovina. Oni će ih potom odneti tamo gde će za ono što sakupe dobiti novac. Tako je ovaj naš sugrađanin zaštitio prirodu od zagađenja i omogućio nekome zalogaj hleba – sasvim suprotno od onog drugog našeg sugrađanina koji je raspolagao istim elementima – plastikom, smećem i hlebom.
Takođe, primetno je da je ovaj drugi naš sugrađanin uredno poskidao čepove sa flaša. Svi znamo šta je s njima uradio, jer malo ko nije čuo za akciju „Ček za hendikep”, u okviru koje, sakupljajući čepove, doprinosite nabavci pomagala za osobe sa invaliditetom. Vidite li vi koliko je dobrote i lepote u samo jednoj kesi okačenoj na kontejner? I vidite li koliko je grozote i sramote u samo jednoj kesi, jednom tetrapaku, jednom papiru i jednom hlebu ostavljenim pored kontejnera? Koji od ovih primera vi želite da date drugima idući put kad krenete da bacite smeće?