KAKO SE IZBORITI S PROLEĆNIM ALERGIJAMA dr Tepšić: Borba sa česticama polena ne bazira se samo na lekovima
Kašalj, kijanje, curenje iz nosa, svrab očiju i grla dobro su poznati simptomi prolećnih alergija. Ovaj put krivce za naše tegobe nećemo tražiti unutar četiri zida, već na granama rascvetalog drveća, u parkovima, na zelenim livadama i u baštama. Preciznije rečeno, u vazduhu će uvek biti određena koncentracija polena u ovom periodu godine pa će on prirodnim strujanjem, ili putem naše odeće, obuće i kose, biti unet i u prostorije u kojima boravimo.
Borba sa ovim česticama, koje u slučaju alergije vidno ugrožavaju kvalitet našeg života, ne bazira se samo na lekovima. Tu su pre svega važne preventivne aktivnosti, a jedna od njih je izbegavanje izlaganja alergenima. S druge strane, moguće je da se imunoterapijom, u vidu davanja manjih doza alergena, organizam navikne na supstancu koja je izazvala burnu reakciju. Πre detaljnijeg opisa glavnih medikamenata vredi spomenuti i neke dopunske metode koje su pokazale veću ili manju efikasnost. Ispiranje nosa i očiju fiziološkim rastvorom doprinosi manjem broju čestica polena na sluznici te je samim tim i reakcija organizma manja. Određene studije sugerišu da probiotici mogu poboljšati simptome kod ljudi sa alergijskim rinitisom, ali trebalo bi jasnije utvrditi njihovu strukturu i primenu. I drevna metoda akupunkture bila je predmet proučavanja u skorije vreme. Njena efikasnost pokazala se kod više hiljada pacijenata koji su učestvovali u ispitivanjima. Vredno je da spomenemo i med, taj slatki produkt cvetnog nektara koji može da ublaži simptome prolećnih alergija. Isto se može konstatovati za određenu hranu bogatu vitaminom C, drugim antioksidansima i omega 3 masnim kiselinama.
Ukoliko smo primenili sve preventivne metode tako što smo izbegavali boravak napolju u vreme visoke koncentracije polena, obuću i odeću pažljivo odložili na za to predviđeno mesto, a strujanje polena ublažili zatvaranjem prozora i primenom filtera, uporne simptome tada držimo pod kontrolom medikamentima koji deluju sistemski i lokalno. Oni su dostupni kao tablete, sirupi, sprejovi za nos i kapi za oči. Intranazalni kortikosteroidi koje primenjujemo raspršivačem smatraju se veoma efikasnim u sprečavanju zapušenosti nosa, kijanja, svraba i sekrecije. Lokalnom primenom izbegavaju se neželjeni sistemski efekti. Antihistaminici u obliku tableta pokazuju najveće dejstvo kada se primene pre izlaganja alergenima. Njihova meta je histamin, supstanca koja se oslobađa nakon reakcije naših antitela sa alergenom. Upravo histamin izaziva svrab, peckanje i sekreciju sluznice nosa i očiju. Na koži će prouzrokovati koprivnjaču, crvenilo i svrab. Postoje antihistaminici kraćeg i dužeg dejstva, a trebalo bi izbegavati one što smanjuju budnost ukoliko radimo na poslovima koji zahtevaju maksimalnu koncentraciju. Ukoliko kortikosteroidi i antihistaminici nisu dovoljno efikasni kod zapušenosti nosa, takozvani dekongestivi su pravi izbor. Oni se daju u obliku tableta, kapi i sprejova, a mogu biti u kombinaciji sa antihistaminicima. Oprez je potreban kod nesanice, visokog krvnog pritiska i uvećanja prostate. Još jednom ćemo spomenuti kapi i sprej za nos s fiziološkim rastvorom zbog efikasnosti i bezbednosti upotrebe.
Piše: dr Miroslav Tepšić
