ŠETNJA KROZ TRI DECENIJE „KOVAČA“: Izložba plakata za predstavu u Narodnom muzeju u Pančevu FOTO
Plakati za pozorišni komad „Kovači” Miloša Nikolića izašli su iz njegovih špajza posle više od tri decenije i na raspolaganju su svekolikom pančevačkom publikumu, a i onom šire zainteresovanom, od 27. aprila u Narodnom muzeju u Pančevu.
U svom znanom ironično-duhovitom stilu pisac komada Miloš Nikolić ovu izložbu je kratko objasnio rekavši da su urolani plakati godinama čekali tamo gde držimo brašno, šećer, kisele krastavce…
– Jednog dana pomislio sam: to ne može da se drži samo u špajzu, to mora da uđe i u muzej! I evo mojih pozorišnih plakata i u muzeju. Na otvaranju izložbe, upriličenom u sredu, 27. aprila, okupili su se oni koji dobro znaju da je komad „Kovači” jedan od kulturnih međaša našeg grada u poslednjih pola veka. Direktor Narodnog muzeja Miroslav Birclin je „dobro društvo na dobrom mestu” dočekao rečima:
– Ovo je neobična izložba jedne jedine predstave „Kovači” našeg Miše Nikolića koja govori i o njenom tvorcu, ali i o tome gde se sve ova predstava igrala i ko je sve u njoj igrao.
Pančevac
„Kovači” obigrali region
Za dužu priču, naravno, zaduženi su glumci, pa Miroslav Žužić Žule nije propustio da, iako se požalio da je dobio samo zadatak da izgovori delove komada ovom prilikom, a da nikada u Mišinom komadu nije igrao, publikumu ispriča „anegdotu” o starom pančevačkom kovaču Lazaru Zojkiću. Kako reče, sa svojim doživljajima iz nemačkog ropstva, kada je „čika Laza” kovao kod jedne „majstorice”, možda je bio i inspiracija Miši da stvori ovaj komad.
A po onome što je Miša Nikolić napisao, „Kovači” su nastali 1989. godine po narudžbini Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Tako je svoju istoriju započela „oštroumna komedija” u kojoj „tri muškarca, Nemac, Rus i Srbin, kovači po profesiji, treba da se suoče sa činjenicom da njihova tri sina ne liče na njih” (Time Out Cyprus 5/2/2004). Komad „aludira na besede o takozvanoj čistoti nacije i greškama istorije koje su dovele do mešanja rasa” (Doina Pap, Bukurešt). Samo ova dva citata svedoče da je komad za trideset jednu godinu izvođen širom regiona. „Kovači” su se najduže igrali u Narodnom pozorištu u Beogradu – čitavih sedamnaest godina.
Istorija i pozorišta i umetnosti plakata
Bilo bi zanimljivo videti i neku novu postavku ovog komada, s obzirom na novu aktuelnost čistote i nacija i uma na ovdašnjim prostorima. Izložba plakata u Narodnom muzeju u Pančevu, u međuvremenu, ljubiteljima pozorišta pruža priliku da se podsete istorije ove slavne predstave, dok likovnjaci mogu da se upoznaju s time kako se razvijala primenjena „plakatska umetnost” u prethodne tri decenije, kako u Srbiji, tako i u Slovačkoj, Rumuniji, Grčkoj, na Kipru. „Kovači” još žive na scenama u Bukureštu, Nikoziji, Kikindi i Staroj Pazovi. A za plakate, od kojih su neki lepi, a neki nisu, kako reče Miloš Nikolić, „ne bih voleo da posle ove izložbe, bez obzira na to kakvi su, kažu: vrati nas u špajz!”
(Pančevac)
