Rezultati obimne studije o efektima rada sa različitih lokacija pokazuju da postoje i korisne strane, ali i više nedostataka obavljanja posla izvan preduzeća i za zaposlene i za poslodavce.
Kada se sve uzme u obzir, zaposleni imaju ogromne zdravstvene koristi od hibridnog rada, odnosno kombinovanja rada iz prostorija firme i sa drugih mesta. Rad od kuće omogućava ljudima da jedu zdravije, osećaju manje stresa i imaju niži krvni pritisak, pokazuju rezultati obimne studije u kojoj je razmatrano skoro 2.000 stručnih radova o radnim mestima nakon pandemije.
Ipak, veća je verovatnoća da će oni koji rade od kuće jesti grickalice, piti više, više pušiti i dobijati na težini, pokazala je studija istraživača Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UK Health Security Agency – UKHSA) i Kraljevskog koledža u Londonu.
Takođe, poslodavci koji veruju da su ljudi koji rade od kuće lenji, nisu u pravu jer takvi zaposleni ređe idu na bolovanje, imaju tendenciju da rade duže i da rade uveče i vikendom.
U studiji, koju je predvodila Šarlot Hol sa UKHSA, analizirani su rezultati i zaključci 1.930 akademskih radova o radu od kuće, radu na daljinu i drugim vrstama hibridnog i kućnog rada u pokušaju da se destiliraju često kontradiktorne tvrdnje stručnjaka.Profesor Nil Grinberg, psihijatar na Kings koledžu u Londonu i jedan od autora studije, rekao je da je studija pokazala da zaposleni i poslodavci moraju da počnu da razmišljaju o radu kod kuće sa istom ozbiljnošću kao i o radu u prostorijama preduzeća.
„Ljudi su odavno shvatili da ako sve zaposlene stavite u istu prostoriju u preduzeću, bez zvučne izolacije, to bude neprijatno, a povrh svega nemate baš produktivnu radnu snagu. Sada kada smo prešli na kulturu rada kod kuće, ima smisla da se organizacije i vlada postaraju da ljudi koji rade od kuće to rade na što efikasniji način“, istakao je Grinberg.
Pregled istraživanja, objavljen u Journal of Occupational Health, identifikovao je tri teme – radno okruženje kod kuće, uticaj na živote i karijeru zaposlenih i uticaj na njihovo zdravlje.
Dodatni stres zbog rada od kuće u nekim slučajevima
Grinberg je naveo da je istraživanje pokazalo da postoje dobre, ali i loše strane rada od kuće. Radno okruženje zavisilo je od toga koliko je prostora bilo kod kuće, raspoložive opreme i od toga koliko su zaposleni imali kontrolu nad svojim danom.
Ljudi sa višim primanjima često su više uživali radeći kod kuće, ali oni sa više obaveza kod kuće, kao što su čuvanje dece ili kućni poslovi – često žene i oni koji žive sami – bili su pod većim stresom.
„Sve u svemu, ljudi su se osećali produktivnije kod kuće. Bilo je posebno dobro za kreativne stvari, ali mnogo teže kada su u pitanju zamorniji i dosadniji zadaci. Mnogi ljudi su zabrinuti za razvoj karijere – taj osećaj da ćete, ako niste prisutni u kancelariji, biti zanemareni, preskočeni“, objasnio je Grinberg.
Efekti na zdravlje su bili jasniji. Prelazak na rad od kuće tokom pandemije koronavirusa bio je u direktnoj vezi „sa povećanjem unosa povrća, voća, mlečnih proizvoda, grickalica i obroka koje sami pripremate; mlađe osobe i žene svih starosnih grupa su imale najviše koristi u smislu zdravije ishrane“, navodi se u zaključcima studije.
Više sedenja – više kilograma
Jedno od istraživanja razmatranih tokom studije pokazalo je da se 46,9 odsto zaposlenih koji su radili od kuće ugojilo, a drugo je došlo do nešto manjeg postotka – veća kilaža zabeležena je kod 41 procenta.
Većina pregledanih radova pokazala je da su oni koji su radili od kuće generalno više vremena provodili sedeći.
„Menadžeri su morali da pronađu načine da podrže svoje zaposlene koji rade od kuće i pomognu im pri stvaranju njihovog radnog okruženja. Postoji sjajna poslovica u nauci da u nekom trenutku moramo prestati da se divimo problemu i zapravo razmišljamo o rešenjima. Sada znamo dosta toga. Dakle, treba da se zapitamo: Koja je najbolja obuka koju pojedinac treba da prođe ako će raditi hibridno, to jest i iz kancelarije i sa drugih mesta?“, precizirao je profesor Grinberg.Prema njegovim rečima, poslodavci i šefovi nikako ne bi trebalo da dovode u pitanje da li je korisno obučavati zaposlene za rad od kuće, to jest izvan kancelarije jer je odgovor vrlo jasan i glasi – Da.
Od ukidanja kovid ograničenja 2022. godine, neke kompanije su insistirale da se zaposleni vrate u kancelariju sa punim radnim vremenom.
Profesor Grinberg ističe da je strah kompanija da će zaposleni od kuće zabušavati ili da neće raditi dobro, te da ne mogu da ih drže na oku, zastareo koncept.
Uskraćivanje opcija rada sa mesta van preduzeća značiće da talentovani zaposleni mogu da potraže i pronađu druge poslove, ali i čini kompanije manje fleksibilnim u slučaju eventualnih kriza u budućnosti, poput zdravstvenih situacija, štrajkova ili teških vremenskih uslova koji sprečavaju ljude da dođu do svojih preduzeća.
„Ako to rade samo iz straha, onda rizikuju da zaostaju za drugima. Pogledali smo ogromnu količinu dokaza iz više godina i ono što naš pregled pokazuje je da postoje načini da pristup radu kod kuće zaista dobro funkcioniše za organizaciju, a takođe i za zaposlene“, zaključio je profesor Grinberg.
(Pančevac/RTS)