Arhitektura u Španiji u 21. veku: procvat arhitekture kroz vizuru Rikarda Santonhe
Tokom vekova, naša društva doživela su veliki kulturni napredak uslovljen veoma sporim vremenskim procesima. Nesumnjivo je da su neke od ovih transformacija rezultat promena društvenih paradigmi, u vezi sa kulturom arhitekture i inženjerstva.
Arhitektura i inženjerstvo vezuju nas za društvo. Sto је veza između ljudi i društvenog prostora јаčа, to je veće razumevanje postojećih odnosa među njima. To nam omogućava da pokrenemo izazove koji vode ka promenama u društvu, u načinu na koji živimo i u uspostavljanju ovih društvenih odnosa u okviru novih savremenih paradigmi.
Као rezultat ove kritičke misli, javlja se neodvojiv trinom između strasti, inovacije i primene. Ovaj trinom pokreće nov način gledanja na stvari, omogućavajući prihvatanje promena i transformacija. To је nov način sagledavanja stvari iz materijalnog iskustva arhitekture, iz prostorne, geometrijske, strukturalne i konstruktivne perspektive. Takođe, s pozicije koja nam omogućava da prevaziđemo i sam konstruisani objekat; da izrazimo svoju nematerijalnu suštinu, rezultate lične avanture ili kreativnog podviga zasnovane na procesu istraživanja odnosa između arhitekture i drugih disciplina a koje izazivaju nove nacine gledanja na stvari, kao sto је to fotografija.
Ovu vezu između disciplina arhitekture i fotografije istrazuje Rikardo Santonha, predavač na Visokoj tehničkoj školi za arhitekturu u Madridu – UPM, na Odseku za arhitektonske grafičke ideje; takođe је vizuelni umetnik i profesionalni fotograf, specijalizovan za arhitekturu i inženjerstvo.
Fokusirajući se na značaj koji komunikacija ima u obіasti arhitekture i inženjerstva, Santonha fotografijama komunicira, materijalizuje, uvodi i dešifruje izgrađeni projekat. Od najjednostavnijih opipljivih aspekata, njegove fotografije transformišu, razgrađuju, sugerišu – navodeći gledaoca da zadrhti. Santonha, na kraju, pretvara fotografiju u komunikacioni alat za građevinske i arhitektonske radove, uvodeći nov način razumevanja pojma teritorije.
Santonha svojim kadrovima i „рoemama svetlosti“ generiše viziju prostora u kojima se može živeti. On hvata slike širom (španske) nacionalne geografije, fokusirajući se ne samo na velike amblematične zgrade, vec i na praktičniju arhitekturu u svakodnevnom životu građana, kao sto su zdravstveni centri, crkve, javni i privatni stambeni projekti, sportski centri, fabrike, industrijske zgrade i sl.
