Biljna ishrana u trajanju od samo osam nedelja može da smanji biološku starost ljudi, pokazalo je novo istraživanje. Ishrana zasnovana isključivo na namirnicama biljnog porekla za dva meseca pozitivno je uticala na parametre koji pokazuju „starost“ srca, endokrinog sistema, jetre i metabolički status, dok se to nije desilo u kontrolnoj grupi u kojoj su ispitanici jeli i meso, jaja i mlečne prerađevine.

Osobe koje su se hranile biljnom hranom takođe su u proseku izgubili dva kilograma više od svaštojeda, najverovatnije zato što su unosili oko 200 kalorija manje iz obroka koje su dobijali u prve četiri nedelje studije, piše Medical Press.

Postoje i oni stručnjaci koji ovako pozitivne rezultate uzimaju s rezervom i smatraju da dugoročno biljna ishrana može dovesti do deficita određenih mikronutrijenata, kao to da je gubitak kilograma taj koji je doprineo primetnim razlikama u biološkoj starosti između dve grupe.

Otkriće je zasnovano na maloj studiji koja je obuhvatila 21 par identičnih 39-godišnjih blizanaca i od kojih se polovina hranila veganskom ishranom, odnosno ishranom koja uključuje sve proizvode životinjskog porekla uključujući i jaja, mlečne prerađevine i med, a polovina svim grupama namirnica.

Do kraja studije istraživači su analizirali smanjenje procene biološke starosti na osnovu vrednosti DNK metilacije – vrste hemijske modifikacije DNK koja služi za procenu biološke starosti. Taj parametar odnosi se na propadanje funkcija tkiva i ćelija u telu i ne poklapa se uvek sa hronološkom starošću.

pexelspexels

Varun Dvaraka iz kompanije TruDiagnostic koja se bavi epigenetskim testiranjima je u saradnji sa Kristoferom Garnerom sa Stenford univerziteta i njihovim kolegama sproveo ovo istraživanje, ali je u zaključku naveo da nije jasno u kojoj meri se izmerene razlike između dve grupe mogu pripisati isključivo ishrani. On je dodao da je potrebno još istraživanja o tome, naročito onih koji će se dugoročno baviti proučavanjem uticaja biljne ishrane na zdravlje ljudi.

Tom Sanders, profesor emeritus nutricionizma i dijetetike Kings Koledža u Londonu, koji nije bio uključen u ovo istraživanje, smatra da su njegove kolege u ovoj studiji izneli neke argumente u korist biljne ishrane, ali da studija nije uzela u obzir deficite vitamina i minerala do kojih može da dođe, ukoliko se biljna ishrana praktikuje na duže staze.

On je dodao da veganska ishrana možda i nije dobra za zdravlje starijih ljudi.

„Iako studije indiciraju da biljna ishrana ima povoljan efekat na zdravlje u srednjem dobu – uključujući i niži rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, to nije slučaj za starije vegane, koji imaju veće šanse za gubitak mišića, nisku gustinu kostiju i neurološke poremećaje, koji značajno utiču na kvalitet života“, rekao je Sanders.

Foto:Pexelspexels

On je takođe dodao da očekivano trajanje života kod vegana nije ništa duže u poređenju sa svaštojedima.

Još jedno objašnjenje za pozitivne rezultate studije dao je dr Duan Melor, dijetetičar i predstavnik Britanske asocijacije dijetetičara, koji podseća da je ishrana svaštojeda obično mnogo kaloričnija od veganske i da je ključ možda u smanjenju energetskog unosa.

„Osim toga, vegansku grupu savetovali su da unosi dva puta više porcija povrća, više voća i mahunarki, orašastih plodova i semenki od grupe svaštojeda, što bi možda delimično moglo da objasni razlike u rezultatima na kraju“, dodao je on.

Otkrića su objavljena u stručnom časopisu „BMC Medicine journal„.