Kombinacije iz pakla: Svekrve i snajke u ovim znakovima uvek su na “ratnoj nozi"
Ostalo još dve nedelje za konkurisanje za ovogodišnji Salon umetnosti Pančeva. Po određenju ovogodišnjeg predsednika žirija Nenada S. Lazića, tema je „Art aquaˮ
Ostalo još dve nedelje za konkurisanje za ovogodišnji Salon umetnosti Pančeva. Po određenju ovogodišnjeg predsednika žirija Nenada S. Lazića, tema je „Art aquaˮ
Do 30. septembra ostalo je vremena da profesionalni umetnici ili studenti završnih godina umetničkih fakulteta na adresu Galerije savremene umetnosti pošalju fotografiju svog rada s kojim žele da učestvuju na 54. Salonu umetnosti Pančeva.
Još dva uslova poslednjih godina određuju okvir ove likovne manifestacije, a to je da umetnik mora imati prebivalište na teritoriji našeg grada ili biti rođen u Pančevu i da delo treba da je nastalo 2023. ili 2024. godine, to jest da je iz savremene produkcije nekog umetnika. Do izložbe se, znači, stiže putem konkursa, ali žiri ima pravo da pojedine autore, po svom izboru, i pozove da učestvuju na Salonu. Imena učesnika će se znati do 10. oktobra. A više detalja možete saznati ovde.
„Tradicija oktobra” i za Salon umetnosti
Od tradicije koja traje još od 1971. godine ostalo je da se Salon otvara u oktobru, pa je i ove godine planiran za 22. oktobar. Ali nije zgoreg podsetiti zašto baš u ovom mesecu, jer je sve manje onih koji se sećaju da je najveća likovna manifestacija ovog grada bila organizovana u čast dana oslobođenja Pančeva od fašista, to jest za 6. oktobar. Pošto smo taj praznik u međuvremenu ukinuli, i „Oktobarski salon”, kako se nekada zvao, preimenovan je u Salon umetnosti Pančeva.
Ipak, značajno je to što Grad Pančevo nije odustao od toga da stoji iza ove manifestacije, na kojoj se po toj istoj tradiciji predstavljaju dela iz aktuelnog stvaralaštva u oblasti likovnih umetnosti. Organizator je najpre bio Narodni muzej Pančeva, koji se ugledao na Oktobarski salon Beograda. Na prvom Salonu, 1971. godine, među izlagačima je bilo mnogo njih koji su se prvi put predstavili publici, da bi idućih decenija obeležili likovni život grada, a svoje ime upisali i u kulturnu baštinu Srbije. Zato nije zgoreg ni njih pomenuti, a bili su to: Vladimir Abramović, Filip Andrić, Tihomir Bireš, Jovan Vitomirov, Vukica Vlajić, Đorđe Vlajić, Florijan Grudnik, Milivoje Đorđević, Olga Žegarac Čubrilo, Milan Jakšić, Čedomir Kesić, Veljko Onjin, Nada Onjin Žužić, Milenko Prvački, Dimitrije Ćosić, Stojan Trumić, Slobodanka Šobota, Božidar Jovović i Dušan Mirčetić.
Po izboru Vere Ristić, kustosa Narodnog muzeja Beograd, Koste Bogdanovića, umetnika, i Grozdane Šarčević, istoričara umetnosti, nagrađeni su tada bili radovi Slobodanke Šobote, Nade Onjin Žužić i Milivoja Đorđevića.
I za premijeru mladih
Salon likovnih dela koji se u Pančevu održava uvek u oktobru, ma kako se zvao, uvek je bio dobra prilika da se predstave uglavnom dobri mladi umetnici, među kojima uvek treba tražiti i one koji će „drmati” likovnom scenom ubuduće. Naravno, menjali su se stilovi, oblici, tehnike, žanrovi, obimi – sve što obuhvata likovna umetnost, pa i ono što možemo da vidimo na izložbi. Sigurno je da ton i okvir Salonu daju i predsednici žirija, koje bismo mogli nazvati selektorima. Prošle godine na čelu žirija je bio Pančevac Milan Jakšić, jedan od učesnika prvog Salona, i on je temom pod nazivom „Ostrva slobode” pozvao tada umetnike da se odrede prema svetu podela i zatvaranja koji sve nas okružuje, pokazavši time da pravi umetnik uvek ostaje savremen.
Ove godine za predsednika žirija je odabran Nenad S. Lazić, savremeni vizuelni umetnik koji se dokazao uglavnom na polju grafičkog dizajna. Po njegovoj odluci, tema ovogodišnje izložbe je „Art akvaˮ ili „Umetnost vode”. Umetnicima je dao putokaz i u pozivu, u kojem je, između ostalog, napisao: „Kao suštinski element svakodnevice i mitologije, voda predstavlja izvor života i moćnu prirodnu silu, prenoseći duboke emocije i metafizičke misli. Vizuelni prikazi vode variraju od mira jezera do dramatičnih talasa okeana, omogućavajući stvaraocima da istraže promene, refleksije i protok vremena.ˮ
Žiri će na Salonu dodeliti i tri nagrade: dva rada će otkupiti Galerija savremene umetnosti, a jedan umetnik će dobiti priliku da priredi samostalnu izložbu. A mi ćemo, nadamo se, dobiti priliku da upoznamo možda i neko novo ime, a da vidimo i neko dobro delo koje je nastalo u poslednjih godinu i po dana u ateljeu nekog već znanog nam umetnika.
(Pančevac / N. Simendić)