NBS ODLUČILA Naknade za izvršene usluge skočile za 100 posto!
Brzorazvijajuća medijska kultura donosi i niz novih, do sada neiskušenih rizika po psihosocijalno, pa i psihofizičko zdravlje najmlađe populacije.
Brzorazvijajuća medijska kultura donosi i niz novih, do sada neiskušenih rizika po psihosocijalno, pa i psihofizičko zdravlje najmlađe populacije.
Piše neuropsihijatar primarijus dr Tatjana Voskresenski, koja preglede i konsultacije obavlja i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac”. Tekst prenosimo u celosti:
Činjenica je da živimo u medijskoj kulturi u kojoj se informacije šire velikom brzinom, a novi fenomeni nastaju i nestaju gotovo svakog minuta.
I dok se medijska kultura neprekidno i brzo menja i razvija, s druge strane vaspitanje i obrazovanje dece evoluira znatno sporije, pa nije u mogućnosti da sve aktuelne promene i isprati.
Društvene mreže, elektronska pošta, video-igre, mobilne aplikacije za slanje poruka i komuniciranje, pametni telefoni ne samo da su u ogromnoj meri promenili način na koji međusobno razmenjujemo poruke i na koji se informišemo nego čak međusobne odnose održavamo i baziramo na onlajn komunikaciji. Svet se „smanjio” – vesti i inovacije u svim sferama i oblastima širom sveta svakome postaju dostupne gotovo odmah.
Sve to je zato postalo i sastavni deo svakodnevnog porodičnog života, te zahteva posebnu pažnju ljudi iz struka odgovornih za brigu o očuvanju i unapređenju mentalnog zdravlja dece (pedijatri, psiholozi, dečji i adolescentni psihijatri, pedagozi, učitelji, nastavnici). Roditeljima i deci treba pružiti adekvatnu podršku u procesu vaspitanja i odrastanja, jer osim neosporne koristi, brzorazvijajuća medijska kultura donosi i niz novih, do sada neiskušenih rizika po psihosocijalno, pa i psihofizičko zdravlje najmlađe populacije.
Odgovornost je na društvu kao celini, ali svakako posebno na strukama koje su neposredno odgovorne za mentalno stanje i zdravlje naše dece i mladih, da se pokrene i razvije mreža saradnika.
Da bi centri za mentalno zdravlje, savetovališta za decu i omladinu, a pre svega škole bili mesta na koja i roditelji i deca u svakom trenutku mogu da računaju, potrebno je da se najpre osmisli, a zatim počne da se sprovodi jasan i usmeren plan kontrole pomenutih problema. To bi, pre svega, podrazumevalo edukaciju kadrova, zatim edukaciju roditelja, uz davanje jasnih preporuka i ojačavanje njihovih kompetencija kao staratelja i, konačno, ali nikako manje važno, edukaciju dece od najranijeg uzrasta o koristima i rizicima kojima se izlažu od prvog kontakta s medijima svih vrsta.
(Pančevac)
Zavod Pančevac: prim. dr Tatjana Voskresenski – Kako prepoznati demenciju
TATJANA VOSKRESENSKI USKORO NEUROPSIHIJATAR U ZAVODU PANČEVAC: Kada tuga nadvlada život
BONUS VIDEO