Za Osmi mart nekada je glavna ulica u Pančevu, koja se tada zvala JNA a sada je Vojvode Radomira Putnika, bila načičkana prodavcima cveća i raznih drangulija. A juće bilo je tek nekoliko tezgi na uglu sa nekadašnjom Ulicom Narodnog fronta, koja danas nosi ime vojvode Živojina Mišića. Parfimerije su bile tek malo popunjenije nego obično. I zarad onog zbog čega se u stvari obeležava ovaj, kako se zvanično zove Međunarodni dan žena, ne bi ni trebalo za tim vremenima ni da žalimo.

„Znam ja da je bez veze kako se danas slavi Osmi mart. Ali lepo je kad od dečka dobijem poklon. I od tate. To je znak pažnje. Osećaš se tada posebno”, odgovorila nam je 21-godišnja Anđela u našoj anketi o tome šta misli o obeležavanju Dana žena u današnje vreme. A na pitanje da li se oseća „ravnopravno”, posle premišljanja, kazala je: „Pa nismo ni isti. Mada znam da ’ravnopravnost’ nije da budeš isto. U stvari, nisam ravnopravna. Od devojaka se ipak očekuje nešto drugo nego od mojih drugova”. Odgovori i naših drugih mladih sagovornica bili su veoma slični.

Ali ono što se ne menja jeste da se i dalje slabo i za ovaj dan govori o statusu žena. Da se već šezdesetih godina prošlog veka prešlo na darove i cveće svedoči „Pančevac” koji je 1967. u osmomartovskom broju pisao:„Došao je trenutak kada se redovno, svake godine, mnoga pera raspišu o ženi – majci, radniku, borcu… kada mnogi i krijući, kupuju cveće za svoje supruge i prijateljice ili im na poklon donose razne potrebne i još češće nepotrebne stvari. Uskoro ćemo saznati sve pojedinosti o milionskom prometu u prodavnicama cveća, krznarskim radnjama i sličnim mestima”.

Iako milionske promete ovih dana niko ne beleži, do danas Dan žena obeležava se isključivo poklonima. O tome da nešto ne štima u „razvoju socijalističke žene” pisao je i u osmomartovskom broju 1968. Vitomir Sudarski. Mada je prvo konstatovao da je „postalo besmisleno pravo za zalaganje za pravo glasa žena, pravo na školovanje, pravo na ravnopravno učešće u društveno-ekonomskom životu” jer je „revolucija sve to efikasno rešila”, na kraju je ukazao i na to da žene, „iako su izašle iz kuhinje”, i dalje moraju da se bave kućanskim poslovima „zbog nerešenog problema društvene ishrane i društvene brige o deci”. Sigurno je da promena u „kućnim poslovima” ima, ali za razmišljanje je zašto i danas nemamo dovoljno mesta u vrtićima za svu decu.

Fotografije iz „Pančevca” tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka koje govore o tome kakav lik žene je tada bio poželjan

A za razmišljanje je zašto i pored toga što su žene prešle muškarce po stepenu obrazovanja i dalje manje zarađuju. Republički zavod za statistiku uglavnom ne razdvaja muškarce i žene kada objavljuje podatke o prosečnim zaradama. Ono što znamo je da je u septembra 2024. prosečna neto zarada muškaraca iznosila 102.844 a žena 88.639. Dobro je ipak što je povećavanje razlike zaustavljeno: za oko 15 odsto muškarci su zarađivali više i 2022, ali 2021. imali su veću zaradu za 12, a 2020. za 11 odsto, kako je objavio UNDP. Ženama takođe treba mnogo više vremena da se popnu na višu lestvicu, a kada su i rukovodioci, uglavnom su u pitanju pozicije za podršku – bilo u finansijama ili ljudskim resursima. Takođe prema istraživanjima UNDP-a iz 2022. svakoj desetoj ženi partner ograničava pristup novcu, dok 14 odsto partnera smatra da ima pravo da svojoj ženi određuje koliko joj je novca „dovoljno”. Više od četvrtine majki mora da se pravda svom partneru o tome gde su potrošile novac. Istovremeno, 29 odsto svih studenata na STEM fakultetima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), koji obezbeđuju bolju poziciju u četvrtoj industrijskoj revoluciji, u Srbiji su žene, dok ta brojka u Evropskoj uniji iznosi samo 17 odsto. Ipak, na rukovodećim pozicijama kod nas je samo 33 odsto žena.

O svemu tome mogli bi da razmislimo na Međunarodni dan žena. Naravno, malo pažnje nije naodmet jer kako napisa Vitomir Sudarski 1968: „I pored želje da se ponovo pokrenu ta pitanja, prihvatimo se u međuvremenu cveća i darova, čestitajmo devojci, ženi i majci praznik”. Biće dosta i cvetak, a dovoljno samo razmišljanje i delanje za ravnopravni tretman žena tokom cele godine.

(Pančevac / Nevena Simendić)

PRED OSMI MART: Narcis 20, ruža 250

Drage žene, hvala vam na svemu, hvala što toliko volite našu Srbiju!

Evo zašto se 8. mart širom sveta obeležava kao Dan žena

Mališani iz vrtića “Bambi” čestitali mamama 8.mart