Peco Risteski, rođen 1957. godine u selu Alinci kod Prilepa, život je posvetio radu, obrazovanju i zajednici. Njegov put vodio je od vojnog školovanja u Sarajevu i Zadru, preko profesionalne vojne karijere i čina majora, do više od dve decenije aktivnog rada na očuvanju makedonskog jezika, kulture i tradicije u Republici Srbiji.

Posle završene osnovne škole nastavio je vojno školovanje u Sarajevu i Zadru. U Vojsci je radio do 2004. godine, a tokom profesionalne karijere završio je i Fakultet bezbednosti u Skoplju. Penzionisan je u činu majora.

Međutim, penzija za njega nije značila prestanak aktivnosti. Naprotiv.

Foto: Privatna arhiva

Slede godine posvećene knjizi i kulturi. Više od 20 godina bavio se promocijom knjiga, a jedno vreme bio je i vlasnik knjižare. Knjiga, znanje i kultura postali su važan deo njegovog života.

Više od 20 godina u makedonskoj zajednici

Posebno mesto u njegovom životu zauzima rad u makedonskoj zajednici u Srbiji.

U udruženju „Goce Delčev“ obavljao je više funkcija – bio je predsednik udruženja, sekretar i predsednik Skupštine. Tokom godina učestvovao je u brojnim aktivnostima čiji je cilj bio okupljanje Makedonaca, očuvanje tradicije i predstavljanje makedonske kulture.

Angažman je nastavio i u Nacionalnom savetu makedonske nacionalne manjine u Republici Srbiji, gde je bio predsednik Izvršnog odbora i potpredsednik Saveta. Posebno je bio angažovan na očuvanju makedonskog jezika i pisma, kao predsednik Odbora za službenu upotrebu makedonskog jezika i pisma.

Od ideje do projekta

Tokom više od dve decenije rada učestvovao je u osmišljavanju i realizaciji brojnih projekata.

Foto: Privatna arhiva

Među njima su „Gocevi dani“, duhovno-turistička putovanja, „Makedonska razglednica“, „Infomak“, humanitarna akcija „Čep za čep – da ulepšamo nekome život“, makedonske večeri i „Most prijateljstva“.

Svaki od ovih projekata imao je različitu ideju, ali zajednički cilj – okupiti ljude, promovisati makedonsku kulturu, negovati jezik i tradiciju i stvoriti prostor za saradnju i prijateljstvo.

Posebnu pažnju Risteski je posvećivao mladima i obrazovanju. Bio je među aktivistima koji su dali značajan doprinos upisu i podršci vladinim studentima, kao i realizaciji drugih obrazovnih projekata značajnih za makedonsku zajednicu.

Rad koji se meri ljudima

Za Peca Risteskog uspeh se, kako smatra, ne meri samo funkcijama koje je obavljao, već pre svega ljudima sa kojima je radio, projektima koji su realizovani i tragu koji ostaje iza svake aktivnosti.

Foto: Privatna arhiva

Njegov rad obuhvata kulturu, obrazovanje, jezik, humanitarne aktivnosti, turizam i povezivanje ljudi. U svemu tome nastojao je da makedonska zajednica u Srbiji bude vidljiva, organizovana i aktivna.

Posle vojne karijere, knjižare i rada sa knjigom, svoje iskustvo i energiju usmerio je ka zajednici kojoj pripada.

Najveća podrška je porodica

Iza svakog dugogodišnjeg rada stoji i porodica.

Peco Risteski veliku podršku ima od ćerke i sina sa njihovim porodicama, kao i od svoje četvoro unučadi.

Za njega su oni najveći oslonac i najveća životna radost.

Foto: Privatna arhiva

Njegova priča je priča o čoveku koji je prošao različite životne puteve – od vojne uniforme i čina majora, preko knjige i kulture, do više od dve decenije rada za makedonsku zajednicu.

Peco Risteski danas iza sebe ima decenije rada, brojne projekte, manifestacije i susrete. Ali možda je najvažnije ono što ostaje posle svakog čoveka – ljudi koje je povezao, ideje koje je pokrenuo i trag koji je ostavio u zajednici.

(Pančevac)