Radni sastanak na temu pripreme srednjih škola za osiguranje kvaliteta sprovođenja probne mature 2023. održan je prošle nedelje s direktorima pokrajinskih srednjih škola u velikoj sali Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine. Sastanak je organizovalo Ministarstvo prosvete, a njime su rukovodili pomoćnik ministra Miloš Blagojević i posebni savetnik Zoran Kostić. Prisutne je u ime sekretarijata pozdravila zamenica pokrajinskog sekretara Slađana Bursać. Prema njenim rečima, državna matura je nacionalni projekat, tj. ispit iza kojeg stoji država kao glavni akter.
– Mi osiguravamo da svi polažu isti ispit odnosno test pod jednakim uslovima – istog dana, u isto vreme, u istom trajanju. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Pedagoški zavod Vojvodine uključeni su u sve faze pilotiranja projekta državne mature. Verujemo da ćemo zajedno uspešno realizovati pilot-projekat i, kada je reč o našim đacima, apsolutno postići zadati cilj: na kraju položiti ispit zrelosti – istakla je Slađana Bursać.
Tokom sastanka direktori su imali priliku da se upoznaju s načinom održavanja probne mature, kao i da se informišu o svim eventualnim nedoumicama. Poslednje testiranje održano je u aprilu 2021. godine, ali nadležni u državi nikada nisu ozvaničili rezultate koje su srednjoškolci ostvarili. Jedino su detaljno informisali javnost o uspešnosti u organizovanju i samoj realizaciji čitavog procesa. Prema preliminarnim rezultatima, gimnazijalci su na testu iz matematike tačno rešili svega dva od 20 zadataka, a tek svako treće pitanje iz srpskog jezika bilo je tačno. Đaci stručnih škola bili su još gori, pa su bez greške odgovorili na samo jedno pitanje iz matematike i na svako peto iz srpskog jezika. Rezultati stručnih testova koji su rađeni u stručnim školama nikada nisu objavljeni.

Da podsetimo, učenici trećeg razreda srednje škole imaju još godinu i po dana do polaganja državne mature, a od broja bodova prikupljenih na njoj zavisi da li će im biti otvorena vrata željenog fakulteta. U okviru četiri državna univerziteta (u Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru i u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici), do sada se četrdeset pet fakulteta izjasnilo da će ukinuti prijemni ispit od 2024. godine, kada bude uvedena državna matura. Na Univerzitetu u Nišu i Univerzitetu u Kragujevcu još uvek nema zvanične odluke fakulteta. Cilj projekta državne mature, koji je Evropska unija finansirala s 3,7 miliona evra, jeste da se pomogne obrazovnom sistemu Srbije da pripremi, isproba i sprovede završne ispite u srednjem obrazovanju. Pre mesec dana bivši ministar prosvete Branko Ružić sa saradnicima razgovarao je u Ministarstvu s predstavnicima neformalnog udruženja srednjoškolaca „I mi se pitamo” Lukom Babićem, Doroteom Vasić i Stefanom Markovićem, koji su tražili od nadležnog ministarstva da se odustane od zamišljenog koncepta državne mature. Tadašnji ministar je dobio peticiju sa 25.000 potpisa građana Srbije koji se protive ovakvom obliku polaganja završnog ispita jer je planirani projekat državne mature pun sistemskih i organizacionih rupa.

Osporena je planirana provera znanja koja u sebi objedinjuje osnovna znanja (za završetak srednje škole) i visoka znanja (za upis na fakultet) u jedan test. Drugo, istaknuto je da će test nedovoljno proveriti znanja učenika, zbog čega će oni morati da polažu i prijemne ispite na fakultetima. Kako su tada tvrdili, u praksi to znači da će sa ovakvim projektom državne mature biti potrebno polagati četiri-pet ispita za upis umesto jednog ili dva kao sada. Pored toga, neformalno udruženje srednjoškolaca „I mi se pitamo” postavilo je Ministarstvu prosvete i pitanje o kontroli, odnosno prepisivanju, jer će se ispiti odvijati u matičnim školama, a ne na samim fakultetima, gde bi jednakost uslova bila strože kontrolisana. Jedna od zamerki obuhvata i ono što su mnogi profesori žestoko osporili, a to je što će učenici prirodnog i društvenog smera gimnazija polagati isti test kao i učenici stručnih škola.
U pančevačkim srednjim školama kažu da nemaju nikakve konkretne informacije o državnoj maturi, osim onih s kojima je javnost već upoznata. Ističu da je svojevremeno bilo roditeljskih sastanaka na kojima je bilo reči o novoj maturi, ali da razredne starešine tada nisu znale više detalja, kao što ni sada ne znaju. Zasad je jedino izvesno da će učenici trećeg razreda srednje škole (reč je o školama u četvorogodišnjem trajanju) polagati probnu opštu, stručnu i umetničku maturu u periodu od 31. maja do 2. juna.

Certifikat o završenom školovanju

Prema važećem zakonu, generacija sadašnjih đaka treće godine četvorogodišnje srednje škole prva će polagati opštu, umetničku i stručnu maturu, a završni ispit njihovi vršnjaci koji se školuju za zanate. Državna matura ima „certifikacioni karakter” (ozvaničava se završetak srednjoškolskog obrazovanja), s tim što opšta, umetnička i stručna matura imaju i kvalifikacioni karakter (boduje se za upis na fakultet).

Z.Stanižan