Prvi maj nekada u Pančevu: Od bakljada do roštilja

„U Pančevu je takođe bilo živo. Najviše građana došlo je na desnu obalu Tamiša na kojoj se nalazi Veslački klub. U šumici bili su postavljeni stolovi i mnogobrojni šatori.” – tako se po pisanju „Pančevca” slavio Prvi maj 1957. Veliki broj građana se okupio i u Narodnoj bašti i na Strelištu a preduzeća su kamionima organizovala i odlaske u izletnička mesta. Ali pre roštiljanja morao se odraditi i revolucionarni deo praznika, pa je veče uoči praznika na bakljadi sa „tribine, podignute u ulici JNA, na mestu gde se susreće sa ulicom Narodnog fronta“ na veselja ispratio Dušan Bogdanov – Senko, sekretar Sreskog komiteta Saveza komunista Srbije, poznatiji samo kao „drug Senko”.

Obavezni miting i bakljada za 1. maj – „Pančevac”, 11. maj 1957. godine (Foto: arhiva Pančevca)

Proslave Prvog maja sve do kraja osamdesetih trajaće po četiri ili pet dana, onoliko koliko i spajanje praznika sa vikendom, pa je „borbu za slobodu, politička i socijalna prava, za oslobođenje od eksploatacije, nacionalnog i svakog drugog ugnjetavanja” trebalo nečim popuniti. Otkrivanje biste Nikoli Tesli priređeno je 30. aprila 1954. u krugu Fabrike sijalica „Tesla” a sutradan i spomen-ploče na kojoj je pisalo da je fabrika predata radnicima na upravljanje u „Trudbeniku”.

Uzdizanje radnika je dopunjeno izložbama Ksenije Ilijević i Božidara Jovovića, što je valjda trebalo da posvedoči da i inteligencija na pravom putu. U svrhu obrazovanja služili su i dokumentarci prikazivani na otvorenom pred bioskopom „Zvezda” u večernjim satima, a posle tancovanja „kudova” na Trgu maršala Tita do duboko u noć 1. maja sledilo je i „narodno veselje“ ispod zastava i kod „ukusno uređenih izloga zelenilom i slikama Maršala Tita”. Na 2. maj 1954. na red su došli i glumci i muzičari. „Domanovićeva recitacija uspelo je oživotvorila borbeni duh radničkog praznika. Muzičkim programom kombinovanog orkestra Pozorište i JNA dirigovao je Petronje. (…) Na kraju je, u režiji Petra Matića, izveden „Jazavac pred sudom”.

Bakljade su dosta dugo bile omiljene a nasledile su ih povorke motocikala i automobila Automoto društva „Zvezda”. Pilo se i jelo dugo kod Veslačkog kluba i i u parku „Dudara”, u Narodnoj bašti i na Strelištu a kasnije se na uranke autobusima ATP-a i fićama na uranke išlo uglavnom u Deliblatski pesak.

Tamiš, omiljeno stecište Pančevaca za 1. maj a do Veslčakog kluba i preko pontonskog mosta – „Pančevac”, 10. maj 1958. (Foto: arhiva Pančevca=

Za razonodu radnog naroda morali su da se organizovati razni događaji – „Pančevac”, 10. maj 1958. (Foto: arhiva Pančevca)

Svako selo je moralo dati svoj doprinos – „Pančevac”, 11. maj 1957. godine (Foto: arhiva Pančevca)

Tancovanje se preselilo kod tadašnjeg Doma JNA u Karađorđevoj ulici, u krugu Gradskog parka koncertirao je duvački orkestar te iste armije, a uveče su u Domu kulture priređene revije zabavne muzike. Pamti se i priredba na stadionu „Dinama” iz 1969. na kojoj su nastupili Mija Aleksić, braća Bajić, Vasilija Radojčić…

Radenici novinari su prepisivali prvomajske tekstove od prethodne godine. Ponavljali su i naslove a najomiljeniji su im bili „Prvi maj svečano proslavljen” i „Svečano, radosno i veselo”. Da je nešto trulo u državi „radnika, seljaka i poštene inteligencije” priznao je Milan Mirković, glavni urednik „Pančevca”, tek 1978. godine.  U tekstu „Čestitke i poruke” napisao je: „Sve bitke na tom frontu rada nisu dobijene, ne ide baš sve onako kako smo želeli. Odavno nismo gledali redove a poslednjih dana su se otegli pred prodavnicama mleka, benzinskim pumpama. Sama okolnost da se stabilizacija našla na dnevnom redu skupštinskih veća (…) govori o ozbiljnosti trenutka”.

Za 1. maj konobari su imali pune ruke posla – Filip Višnjić u restoranu „Sloboda”– „Pančevac”, 10. maj 1958. (Foto: arhiva Pančevca)

Saobraćajci su tada bili uvek na smeni – „Pančevac”, 10. maj 1958. – (Foto: arhiva Pančevca)

A u međuvremenu, do danas, radnici su zaboravili da se nekada i u ovoj zemlji radilo pet dana po osam sati, što i jeste bio osnovni zahtev radničkog pokreta zbog koga se i proslavlja Praznik rada.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Evo zašto slavimo 1. maj i zbog čega je PRAZNIK RADA VAŽAN