Devet vrsta „mračnih“ ličnosti: Ove osobine su im zajedničke
Kao što se ispostavilo, svih devet vrsta „mračnih“ ličnosti ujedinjuje bezdušna sebičnost i potpuno zanemarivanje prava drugih ljudi. Istodobno, psihopate, narcisi i sadisti svoju mračnu prirodu izražavaju na malo drugačije načine,
iako svaki opravdava svoje nemoralno ponašanje kako bi izbjegao osjećaj krivice.
Koautor studije, dr Ingo Zetler, objašnjava takozvani D-faktor („D“ za „mračno“) na sledeći način:
Na primer, kod osobe, D-faktor se može manifestovati u obliku narcizma, psihopatije i neke druge mračne karakterne osobine ili kombinacije oba. Ali uz klasifikaciju zajedničkih osobina za različite tipove mračnih ličnosti, veoma je lako utvrditi da li neko ima D-faktor. Činjenica je da D-faktor ukazuje na verovatnoću da osoba manifestuje vrstu ponašanja koja otkriva jednu ili više mračnih osobina odjednom.
Zetler je sproveo niz studija u kojima je učestvovalo više od 2.500 ljudi. Svaki od ispitanika je morao da kaže da li se slaže sa sledećim tvrdnjama:
Tokom studije, naučnici su ispitali sledeće faktore mračne ličnosti:
„Mračni aspekti ljudske ličnosti imaju zajednički imenilac, odnosno, kao što je slučaj sa nivoom inteligencije, može se reći da svi zli ljudi imaju iste predispozicije“.
„Ponekad sam spreman da malo patim, samo da vidim da druga strana dobije ono što zaslužuje.“
„Znam da sam poseban jer mi svi to govore.“
1. Sebičnost,
2. Makijavelizam,
3. Demoralizacija,
4. Narcizam,
5. Psihološko „pravo“ na nešto,
6. Psihopatija
7. Sadizam,
8. Narcizam,
9. Zloba.
Studije su pokazale da svaki od faktora ima nešto zajedničko sa ostalim faktorima.
Pojedinci sa bilo kojim od ovih D-faktora pokazali su sklonost ka ponašanjima karakterističnim za većinu drugih tipova mračnih ličnosti.
Dr Zetler tvrdi da smo stalno okruženi ljudima sa mračnim faktorom:
„Ovo se može videti u slučajevima ekstremne okrutnosti, kršenja pravila, obmane i prevare u korporativnom ili privatnom sektoru. Stoga, poznavanje D-faktora ličnosti može biti koristan alat, na primer, za procenu verovatnoće da će osoba ponovo počiniti zločin ili dodatno pogoršati svoje ponašanje.“
(Stručne reference: Skot Bari Kaufman
blogs.scientificamerican.com
(UNIQORNER)
