Dolovo je oduvek bilo idealno za uzgoj ovaca, pre svega autohtone banatske vrste cigaja.
I dok su se pre pola veka pašnjaci koji okružuju selo beleli od „hodajuće vune”, danas ih je neuporedivo manje. Ipak, ovih životinja ovde i dalje ima najviše ako posmatramo
teritoriju Pančeva, bez obzira na to što im je broj u poslednjih nekoliko godina sa oko hiljadu prepolovljen, što deluje jadno ako se zna da ih je ne tako davno bilo i dvadeset puta više.
No i tih nekoliko stotina grla dovoljan je razlog da se u Dolovu već petnaesti put održi regionalna izložba ovnova u organizaciji Udruženja ovčara „Banat”. Petnaesta Regionalna izložba ovnova u Dolovu održana je 18. marta, u dvorištu dolovačke Mesne zajednice. Tom prilikom su izložena dvadeset tri grla iz više banatskih sela, a bilo ih je, pored domaćih učesnika, i iz Vladimirovca, Batajnice, Grebenca, Uljme, Izbišta, Orlovata, Aleksandrova, Deliblata, Čeneja, Opova…

Pančevac

Domaća grla dobro prošla

Dolovački ogranak Udruženja ovčara „Banat” pripremio je sve što je neophodno za takmičenje – od boksova, preko nagrada i zahvalnica, do muzike, ića i pića za druženje ovčara. U prilog im je išlo i lepo prolećno vreme, pa su nešto pre podneva svi uzgajivači mogli nesmetano da prikažu svoje uzdanice nakon što ih je pozvao predsednik žirija profesor Cvijan Mekić s beogradskog Poljoprivrednog fakultata, kako bi komisija sprovela ocenjivanje. Tako je u konkurenciji banatske omiljene „sorte” – cigaje kod mladih
jedinki šiljegana pobedio Sava Ilić iz Dolova, ispred sugrađanina Nikole Trbenčina i Miloša Stanisavljevića iz Ilandže. Kod takozvanih dvizaca, srednje starosti, prvi je bio Dejan Vranov iz Aleksandrova, drugi Mihajlo Marković iz Batajnice, dok je treće mesto
zauzeo Sava Živojinović iz Dolova. Najlepšeg odraslog ovna imao je Boris Stupar iz Opova, koji je trijumfovao ispred Gorana Zvekića iz Ilandže. Kada je reč o belim rasama, nadmetanje je održano za vrstu il de frans, a pobedilo je grlo Darka Velimirova iz Farkaždina.

Pančevac

Ne može bez struke

Predsednik žirija profesor Cvijan Mekić s beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, koji je od samog početka član žirija na ovoj izložbi, istakao jem da ovčarstvo deli sudbinu celokupnog stočarstva u Srbiji.

– I ono je u nekoj stagnaciji i daleko od mogućnosti kada je reč o broju ovaca, zbog komparativnih prednosti koje imamo u našoj zemlji, jer sigurno možemo da imamo makar triput više grla. Sama izložba najpre se odnosila isključivo na cigaje, ali u poslednje vreme prisutne su i takozvane bele rase. Prvenstveno smo gledali da li uzgajivači imaju dozvole za korišćenje grla u priplodu i drago mi je da su ih svi doneli. Obraćali smo pažnju i na eksterijer, to jest fenotip. Svaka rasa ima svoje standarde, pa recimo cigaja može da bude određene dubine i širine i ekstremiteta, što se lepo vidi kada jedno grlo stane pored drugog. Moglo je da bude i malo više izlagača, ali šta je – tu je. Naposletku, proizvođačima
mogu da sugerišem da nastave saradnju sa stručnim službama, jer mora da se vrši tačna kontrola produktivnosti, na osnovu čega je moguće dobiti najbolju selekciju – rekao je Mekić.

Broj ovaca u selu pao na oko 500 Nikola Trbenčin, jedan od organizatora, istakao je da su na ovogodišnjoj smotri učestvovala 23 ovna, isto kao i lane.

– Zadovoljni smo brojem učesnika, kao i kvalitetom grla, koja su se nadmetala u više kategorija. To je prilično dobro ispalo ako se zna da ovčarstvo polako ali sigurno propada. Tako, recimo, danas kod nas u Dolovu prema slobodnim procenama ima oko 500 grla, dok ih je pre tri godine bilo i do 1.200. Uzroka je mnogo – od loših cena do teškog puta do subvencija. Primera radi, uzgajam stado od 130 ovaca, a od toga samo na 30 imam pravo
na takve dotacije države. Stoga bi bilo dobro da vlada jednom prelomi i odobri subvenciju po svakom grlu. Srećom pa su nam ovce po najmanje osam meseci na paši, a ove godine i svih dvanaest, jer je bila blaga zima. A bez paše nema zarade, jer od stajskog uzgoja vajde nema. Inače, cigaja je veoma otporna vrsta, koja se eventualno razboleva od šapa, ali i to se može efikasno lečiti antibioticima – kaže Nikola.

Pančevac

Nema pašnjaka ni za lek

Prekaljeni Dolovac Sava Ilić (82) bavi se ovčarstvom otkad zna za sebe.

– Deda je držao cigaje, pa je otac nastavio, a sada moja baba i ja nekako vuspevamo da gajimo dvadesetak grla, pre svega zato što smo veliki ljubitelji. Nekada je to bio unosan posao jer je bilo moguće prodati i ovcu i jagnje i vunu i sir, dok sada to sve ide veoma teško. Nema paše, nema ko ni da čuva, a odolevamo uglavnom samo mi stariji. Pamtim vreme kada je dolovačke pašnjake preplavljivalo 12.000 komada, a sada jedva da ih ima
uopšte nekoliko stotina. Volim cigaje, iako su ih ove bele pobedile. Prodaja ide teško, mahom nam kupuju velike mesare. Ovce napasamo oko sela, ali je veoma malo paše ostalo – gotovo sve je uzurpirano, a Peščaru su zakupili lovci. Leti o njima brine čobanin, dok ih preko zime mahom hranimo senom i zobom. Inače, volim i sir, kiselo mleko, dinstanu jagnjetinu. Nažalost, vunu niko neće da kupi, pa je bacamo. Evo, ovaj džemper
mi je baba ištrikala još pre petnaest godina i još uvek se drži – naglašava Sava.

Njegov sugrađanin Bogdan Savin (52) takođe je vezan za uzgoj ovaca još od malih nogu, ali ističe kako je sve teže.

– Pašnjaci su preorani i gotovo sve utrine, pa nam je ostalo veoma malo prostora. Uvek imam od desetak do najviše 25 grla. Od deset ovaca ne može da se zaradi, a ponekad uspemo da prodamo ovce mesarama po 140 za kilogram, dok jaganjci idu 400 do 450 dinara za kilogram žive vage. Pravimo i malo sira, koji može lakše da se plasira. Obrni-okreni, ovaca je sve manje u selu i šire… – kaže Bogdan. Premda je teško verovati u to, valjda će se nekada vratiti vremena kada su se banatski pašnjaci beleli od stada.