PANČEVO SEDIŠTE SAVETA RUSKE NACIONALNE MANJINE: Svi su dobrodošli, naročito ljubitelji knjige i šaha! Ne bave se politikom!
Pančevo je poznato po mnogo čemu, ali malo ko zna da je u Pančevu sedište i Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine, čije se prostorije već nekoliko godina nalaze u Ulici braće Jovanovića 24. Ova institucija zapravo postoji od 2018. godine, a jedno kratko vreme bila je u Novom Sadu, da bi se veoma brzo preselila u naš grad.
Glavni razlog je, kako kažu članovi, bilo to što je Pančevo svojevremeno bilo centar takozvane bele emigracije, koja je napuštala svoju domovinu nakon Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije.
Međutim, Nacionalni savet okuplja i one čiji su preci na razne druge načine dolazili ovamo u poslednjih 150 godina, a vrata te institucije otvorena su i za druge zainteresovane, bili oni Rusi, Srbi, Ukrajinci ili neki drugi. Jednostavno, ovde nema politike, a na pijedestalu su neke druge vrednosti i dobrodošao je svako ko želi da sazna nešto o ruskoj kulturi, umetnosti, šahu…
Nacionalni savet ruske nacionalne manjine postoji kako bi sprovodio zakonom poverena javna ovlašćenja iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma.
Ova institucija upisana je u registar nacionalnih saveta, koji vodi ministarstvo, u čijem delokrugu su poslovi ljudskih i manjinskih prava, a u skladu sa zakonom, sarađuje s međunarodnim i regionalnim organizacijama koje se bave pitanjima prava pripadnika nacionalnih manjina, sa organizacijama i ustanovama u matičnim državama, kao i s nacionalnim savetima ili sličnim telima nacionalnih manjina u drugim državama.
Privatna arhiva
Ne bave se politikom
Aktuelni predsednik Nacionalnog saveta Milovan Ćurčić iz Beograda napominje da je ta instutucija osnovana 4. novembra 2018. na prvim izborima.
– Moram da istaknem da je na popisu 2012. godine u Srbiji bilo 3.250 Rusa sa srpskim državljanstvom, a prema rezultatima prošlogodišnjeg popisa, ima ih oko 2.000 više. Međutim, ta proporcija nije primenjena na prošlogodišnje izbore, pa još uvek imamo 15 članova saveta. Oni dolaze iz različitih mesta, najviše ih je iz Beograda, ali ima ih i iz Novog Sada, Kragujevca, Šapca, Čačka i Niša, a tu su i predstavnici Pančeva i Opova. Dosad smo imali mnogo aktivnosti, naročito otkada smo shvatili da savet najbolje može da radi preko institucija, pa smo u tu svrhu osnovali izdavačku kuću „Rodina”, Nacionalnu rusku biblioteku i Rusko šahovsko udruženje „Pavle Orlov” – navodi predsednik.
On napominje da je izbor o sedištu pao na Pančevo iz više razloga, a najviše zbog toga što je svojevremeno ono bilo centar „bele emigracije”.
– Ovaj savet zapravo čine potomci ruske emigracije koja je krenula ovamo da dolazi od Prvog srpsko-turskog rata 1876. godine, preko balkanskih ratova, do Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije. Onda je devedesetih godina prošlog veka usledila učestala udaja ruskih žena za žitelje Srbije, a poslednji talas je ovaj koji je izazvan sukobom u Ukrajini. Te poslednje pridošlice još uvek nemaju pravo da budu članovi saveta, jer nemaju državljanstvo, ali mi ih pozivamo na naše aktivnosti. Kada je reč o našem odnosu prema dnevnim događajima u svetu, još u prošlom sazivu doneli smo odluku da poštujemo državnu politiku Srbije, zahvaljujući kojoj se uostalom i finansiramo. Stoga se ne odazivamo pozivima za medijska gostovanja u vezi s takvim temama, iako je bilo raznih poziva da komentarišemo te događaje. A što se tiče onih koji nas posećuju, svima su vrata otvorena i nikog ne legitimišemo – kaže Ćurčić.
Larisa Milić, koja takođe živi Beogradu od 2004. godine, gde je udata, mnogo toga radi u pomenutoj instituciji – sekretar je saveta, direktorka biblioteke i predsednik šahovskog udruženja.
– Imamo dobar fond knjiga, od kojih je pola na ruskom jeziku, a pola na nekim drugim jezicima. Čitanje knjiga je veoma bitno za nas Ruse i lepo je što naši sunarodnici nisu izgubili to interesovanje. Naprotiv, konstantno se traže određeni naslovi, pa se uvek trudimo da nabavimo nešto novo, iako to nije lako budući da nemamo neke naročite finansijske mogućnosti. Knjige uglavnom dobijamo iz raznih fondova, od Ruskog doma i od raznih dobrih ljudi. Pored toga, imamo dobru saradnju s Gradskom bibliotekom, a radimo i na digitalizaciji, pa smo dobili i specijalistički skener kako bi knjige bile dostupne svima. Otvoreni smo za sve i dolaze nam ljudi s različitih strana, pre svega oni koji hoće da uče ruski, za šta imamo sve neophodne udžbenike. Bavimo se i prevođenjem i izdavaštvom. Sve u svemu, imamo živu komunikaciju, organizujemo lepa druženja i stalno stičemo nova poznanstva – ističe Larisa.
Sećanje na majstora Pavla Orlova
Žana Knežević, koja živi u Opovu i tamo je predsednica udruženja „Srbija u srcu, Rusija u duši”, u Srbiji je od 1992. godine, kada se raspao i Sovjetski Savez. Kaže da tema globalne prirode ruske kulture, jezika i književnosti u formiranju prijateljstva, jedinstva i harmonije u društvenoj sferi dece i mladih igra ključnu ulogu.
– Neophodno je formirati ličnost mladih ljudi kroz sociokulturne, književne, jezičke, duhovne i moralne vrednosti. Cilj nacionalnog saveta jeste da podržava i usmerava sunarodnike u razvoju alata koji bi koristio u proceni potreba zajednica da izaberu aktivnosti koje bi doprinele razvoju kulturne autonomije.
Privatna arhiva
Da kroz različite projekte doprinosimo razvijanju interesovanja za istoriju i kulturu Rusije, aktivno uključivanje dece i omladine u razne kulturne i obrazovne manifestacije. Veoma je važna podrška nacionalnog saveta da sunarodnici, posebno mlađe generacije, ne izgube svoj identitet, da zadrže ljubav prema maternjem jeziku i kulturi. Važno je vaspitavati današnju omladinu i negovati u njoj kulturni kod nacije svog i prijateljskih naroda. Poznavanje ruskog jezika, kulture i književnosti pomoći će razumevanju tradicije ruskog naroda. Interakcija kultura i tradicija bratskih naroda uvek je dragocena – kaže Žana.
Predsednica Izvršnog odbora ističe i potrebu da se nastavi zajedničko delovanje i još veće zalaganje sunarodnika u promovisanju ruskog jezika i ruske kulture putem kulturno-umetničkih programa, izložbi tradicionalne umetnosti, edukacije kroz radionice i predavanja, škole ruskog jezika, Ruskog šahovskog kluba.
– Ovakvim manifestacijama svakako ćemo doprineti negovanju i očuvanju bogatog ruskog nasleđa, kao i povećanju senzibiliteta drugih naroda na teritoriji Srbije prema ruskoj zajednici, čime će se proširiti saradnja s drugim subjektima i ustanovama, što je u skladu s duhom multinacionalne zajednice u celini naše druge domovine – Republike Srbije. Mnogo je bilo događaja, a recimo jedan od lepših je obeležavanje praznika Maslenica, kada su svi mogli da piju ruski čaj iz pravog ruskog samovara ili da degustiraju palačinke s ruskim medom, maslacem ili lososom – navodi predsednica Izvršnog odbora.
Privatna arhiva
Jedan od najagilnijih u Nacionalnom savetu jeste naš sugrađanin Konstantin Kosta Orlov, nadaleko poznat kao šahovski majstor. Stoga je sasvim logično to što je najviše angažovan u radu Šahovskog udruženja „Pavle Orlov”, koje nosi ime po njegovom rođenom bratu, veoma poznatom šahisti i intelektualcu.
– Mi kao klub ispunjavamo sve rigorozne zakonske uslove za postojanje kluba, ali pravimo takmičenja uglavnom lokalnog karaktera, pre svega zbog limitiranog prostora. Organizovali smo prvenstva u šahovskim problemima i kompozicijama, poput onog u Pančevu i Vilni, a imamo i šampiona sveta u kategoriji kompozicije. Tu je i Memorijal Pavla Orlova, a obeležili smo i rođendan čuvenog Bobija Fišera, zato što je šah jedna bezgranična disciplina. Imamo i mnogo planova za budućnost, poput turnira amatera. I da ponovim – svi su dobrodošli, budući da se ovde i lepo družimo, jer sve što je ljudsko nije nam strano – kaže Kosta.
(Pančevac/Jordan Filipović)
