Ulica Jovana Gavrilovića pripada teritoriji Mesne zajednice Tesla. Pod ovim nazivom postoji od 2004. godine, a prostire se od Čumićeve ulice.
Ne može se reći da je Jovan Gavrilović imao težak život. Rođen je u porodici bogatog trgovca Trivuna Gavrilovića u Vukovaru, 1796. godine. Porodica Gavrilović je, pored materijalnog bogatstva, raspolagala i onim nematerijalnim, duhovnim i intelektualnim, te se Trivun Gavrilović rado dičio da je svoj svojoj deci, a imao ih je još šestoro pored Jovana, pružio dobro obrazovanje. Jovanovo je počelo u osnovnoj školi u Vukovaru, a nastavilo se u luteranskom liceju u Šopronju, te u Sremskim Karlovcima i Segedinu.
Ova obrazovna lutanja dovela su do toga da je vrlo rano savladao latinski, nemački i francuski, jezike koji su mu otvorili vrata u svet filozofije. Čitao je Cicerona, poštovao Voltera, ali njegov filozofski izbor je ipak bio Kant. Visok i krupan, uvek lepo odeven po najnovijoj i najskupljoj modi, poznavalac dobre kapljice i najfinijih delicija, bio je najtraženiji mladoženja u Vukovaru i Sremu, ali je uvek nekako bežao u svet knjiga i prepiski sa srpskim intelektualcima onog vremena. Iako je očeva namera bila da bude naslednik porodičnog trgovačkog posla, Jovan se posvetio putu „slobodnog naučnika” u potrazi za smislom života.

Gavrilović je voleo i da putuje. Tako ga je slučaj naveo put Beograda 1829. godine. Tadašnji Beograd bio je meka za srpske učenjake, koji su rado dolazili u malenu Srbiju donoseći joj luču prosvetiteljstva. Dodatni poticaj, svakako, bio je i to što je u Beogradu tih godina boravio Vuk Karadžić, Gavrilovićev prijatelj s kojim je godinama unazad vodio uzbudljivu intelektualnu (i pomalo tračersku) prepisku.
Za razliku od Vukovara, gde zbog svog građanskog porekla nije mogao da dobije državni posao, u Beogradu je Gavrilović primljen širokih ruku. U Beogradu je živeo narednih pet decenija sa tri prekida – tokom kratkog boravka u Kragujevcu, gde je namerno raspoređen jer je bilo poznato da ne voli da boravi u manjim mestima, zatim za vreme svog diplomatskog službovanja u Carigradu, do 1833. godine, i tokom boravka u Bukureštu, u istoj funkciji, 1836. godine.
Po povratku u Beograd Gavrilović postaje jedna od viđenijih ličnosti. Tokom narednih decenija bio je ministar finansija, državni savetnik, upravnik Poslovno-trgovačke škole i jedan od osnivača i predsednik Srpskog učenog društva, preteče Srpske akademije nauka i umetnosti.
Njegova odanost državi i kruni dokazana je i kada je bez ikakve naknade ušao u namesništvo koje se staralo o novoizabranom knezu Milanu. Ovo je, svakako, bila i njegova najteža uloga.

Mladi Milan bio je ćudljiv, osetljiv, nemiran i potpuna suprotnost staloženom i mudrom Gavriloviću koji je odabran da bude njegov mentor i moralni kompas. U svojim pokušajima da upristoji mladića koji je odrastao u porodici rastrzanoj sukobima, Gavrilović je nailazio na prepreke svake vrste. Od osoblja dvora i oficira koji su momčića pokušavali da razmaze i iskvare na svaki način, do drugih namesnika, političara i samih Obrenovića, koji su imali svoje planove kako da od dečaka naprave „pravog muškarca” i pravog gospodara. Ovakvo okruženje dovodilo je Gavrilovića do očaja, a mladi knez, prirodno prevrtljiv, uvek je nalazio način da ga dodatno razočara. Ipak, maniri i šarm po kojima je mladi knez bio poznat možda su dokaz da Gavrilovićev uticaj ipak nije bio uzaludan.
I upravo je u prosvetnom radu ležala njegova najveća pasija. Pored filozofije, bavio se izučavanjem istorije, posebno istorije Prvog srpskog ustanka. Imućan i obrazovan, nije se libio da svoje bogatstvo podeli s drugima. Tako je zabeleženo da je, pored Vuka Karadžića, novčano pomagao i Đuru Daničića i svesrdno se zalagao za reformu srpskog jezika.
Poštovao je i cenio ideje Dositeja Obradovića i drugovao s Lukijanom Mušickim, te se na svaki način trudio da pomogne razvoj prosvete u mladoj srpskoj državi.
Bio je dobrotvor Učiteljskog udruženja od njegovog osnivanja. Testamentom je celokupno svoje imanje od 250.000 dinara u zlatu ostavio upravo ovom udruženju za osnivanje fonda iz koga su se isplaćivale novčane potpore za učiteljsku siročad i udovice, te penzije za osiromašene učitelje.
Jovan Gavrilović je umro 1877. godine u Beogradu.

(Pančevac)

ULICE U PANČEVU: TOLSTOJEVA! Tolstojevi potomci u Pančevu

ULICE U PANČEVU: SARAJEVSKA ulica pripada teritoriji Mesne zajednice Kotež