ŽELjKO JELKIĆ, PREDSEDNIK VEĆA SAMOSTALNOG SINDIKATA SRBIJE ZA PANČEVO, KOVIN I KOVAČICU: Krivi i sindikati, ali i nedostatak građanske svesti
Godinama je za Prvi maj u Srbiji skoro isključiva tema miris vešalica i ćevapa, broj popijenih flaša i konzervi piva i, eventualno, zaostalo smeće na izletištima. Usput još samo novinari, kao po komandi, potkače sindikalce kao isključive krivce za roštiljanje u slavu Međunarodnog praznika rada, kako zvanično slovi ovaj dan. A sindikalci se brane da već nekoliko godina u prestonici organizuju bar protestne šetnje. Ove godine slogan je bio „Veće plate – za opstanak i ostanak”, a odazvali su se, uobičajeno, sindikalni rukovodioci i aktivnije članstvo.
Naš sagovornik Željko Jelkić, prvi čovek Samostalnog sindikata u Pančevu, ne spori odgovornost sindikata za utapanje „radničke tuge” uz roštilj, ali poziva i na zaboravljenu građansku svest i solidarnost.
– Kao građani ne shvatamo ozbiljno naša radna prava. Jer da nije tako, i naši sindikati bi izgledali ozbiljnije, poput onih u Francuskoj, Grčkoj, Nemačkoj i nekim drugim evropskim zemljama koje su nam navodno uzor. Kod nas je povećanje starosne granice za odlazak u penziju prošlo relativno mirno. Jesmo se bunili i bilo je to jedno od brojčano uspešnijih okupljanja. Ali daleko je to ispod Francuske, gde je ta pobuna dignuta na nivo građanske neposlušnosti gde su sindikati bili samo inicijalna kapisla. U Nemačkoj se sada bune radnici na železnici, aerodromima… Kod nas ne postoji, pre svega, ni građanska solidarnost ni svest da javno treba da iskažemo svoje mišljenje. To nema veze s političkim opredeljenjem. Uzrok je i to što mislimo: neće mene. Jesmo mi živeli u socrealnosti, ali ovde su nekada predsednici sindikata bili uticajniji i od direktora nekih fabrika. Kasnije smo kroz tranziciju sve to izgubili, jer se, između ostalog, nažalost i deo sindikalnog pokreta kompromitovao. Tako je popustila, a možda i nestala građanska svest, kao i solidarnost, zamah i elan ljudi. Sindikat treba da bude lokomotiva. Međutim, ne može se uvek očekivati da neko drugi sve uradi umesto nas.
• Pančevo slovi kao grad koji je u vrhu lestvice po standardu, to jest visini zarada u Srbiji. Kako Samostalni sindikat procenjuje položaj radnika u našem gradu?
– U prosečnu zaradu su uračunati samo oni koji su i prijavljeni kao zaposleni. Po oceni naših stručnih službi, statistika je često varljiva u odnosu na realne probleme s kojima se susrećemo. Izvestan broj zaposlenih vuče dobre zarade. Ali kada se prihodi ravnomerno raspodele, stvarnost drugačije izgleda. Imali smo i sreću što su zarade u jednom delu javnog sektora rasle, u vojsci, policiji, prosveti, zdravstvu… A u Pančevu se nalazi i regionalni zdravstveni centar s velikim brojem zaposlenih. Nije to dovoljno, ali su njihove zarade ipak rasle. Lično smatram da je posao i prosvetara i medicinara potcenjen, mada ipak moramo da sagledamo i jednu i drugu stranu medalje.
• Možemo li da kažemo da je Pančevo imalo više sreće u odnosu na druge gradove što se tiče investitora, ili bolje rečeno njihovog odnosa prema radnim pravima?
– Naši investitori su bili dosta korektni. Posle urušavanja južne industrijske zone dobar deo radnika se prelio u severnu zonu. I naš primarni cilj trenutno je da naše iskustvo pretočimo u rad sindikata u tamošnjim fabrikama. On postoji u kompaniji ZF, a radimo na tome da se formira i u kompaniji „Brose”. Pošto Samostalni sindikat Srbije ima dobru saradnju s kolegama iz Nemačke, to će nam pomoći da njihov način funkcionisanja i njihove opšte pravilnike pretočimo u kolektivne ugovore. Kod njih svaki radnik s poslodavcem pojedinačno potpisuje ugovor o radu, ali kolektivni ugovor određuje opšta pravila ponašanja. Koliko mi imamo informaciju, ti pojedinačni ugovori se poštuju što se tiče vremena isplate i visine zarada. Obezbeđena im je i zaštita i bezbednost na radu. U kompaniji ZF imaju čak i mini-ambulantu, koja podseća na stara dobra vremena kada su postojale ozbiljne fabričke ambulante u južnoj zoni. Sledeći korak je da obezbedimo bolju komunikaciju s Medicinom rada, gde bi ponovo trebalo uvesti generalne lekarske preglede za sve fabrike u Pančevu. I profesori s Medicinskog fakulteta insistiraju na tome da se te zdravstvene ustanove na nivou cele Srbije vrate tamo gde im je mesto. Njihovi lekari su najstručniji da procene koja oboljenja spadaju u profesionalna, koja su to radna mesta s posebnim zahtevima itd. Ističem da je na lokalnom nivou pobeda Samostalnog sindikata iz Rafinerije vraćanje ambulante u tu fabriku. Pored materijalnog položaja, i zdravlje i bezbednost su veoma bitni.
• Šta se dešava s „Petrohemijom”?
– Zbog spoljnopolitičkog uticaja, tj. rata u Ukrajini, pronalaženje strateškog partnera je usporeno. Sindikat tamo ima kontinuitet i žestoko se bori da se zarade povećaju jer nisu menjane desetak godina. Rezultat je odliv stručne radne snage pošto je zbog specifičnih uslova rada u takvoj fabrici obuka dugotrajna. Rupe se pune prekovremenim satima, što predstavlja pritisak i na zdravlje i bezbednost rada, a samo odmoran i zdrav radnik je dobar radnik. „Azotara” je u trećem položaju. Trude se da proizvodnja zaživi, ali i njima nedostaje kvalifikovana radna snaga.
• Niste pomenuli „komunalce”. To je i vaša baza, jer dolazite iz JKP-a „Grejanje”, a predsednik Veća ste „honorarno”.
– Možda su „komunalci” trenutno i u najgorem položaju. Došlo je do osipanja radne snage jer su zarade dugo bile stopirane. Prošle godine su porasle samo tri-četiri odsto. Ove godine je malo bolje, posebno u odnosu na minimalce koji se i doplaćuju. Ali to stvara druge unutrašnje probleme pošto druga primanja nisu toliko porasla, pa se time stvara nezadovoljstvo kod srednjeg i nižeg rukovodećeg kadra. Imaju zadatak i odgovornost da upravljaju jednim brojem ljudi, a zarada im je skoro ista kao njima.
• Da li je realna procena ili predrasuda, pa i Pančevaca, da bi trebalo da javna komunalna preduzeća smanje broj zaposlenih „po kancelarijama”, pa tako i troškove?
– Ponekad ima osnove za takvu ocenu. Ali veći je problem u tome što su tokom racionalizacije zaposlenih u komunalnim preduzećima iz njih otišli ljudi iz proizvodnje. Uz stimulaciju su odlazili stari majstori, poput varilaca, montera, vodoinstalatera, električara, pošto su oni mogli da se snađu i u privatnom sektoru. Sada je teško popuniti tu prazninu jer plate u toj branši nisu primamljive, a potrebno je i vreme da steknu sertifikate. Dolaze samo nakratko da bi stekli izvesno radno iskustvo. Pokazalo se da srećno rešenje nije ni angažovanje preko agencija, jer su takva radna mesta specifična i zbog čestog vanrednog angažmana, na primer u slučaju havarija, zatim zbog potrebnih dozvola, korišćenja specifičnih alata…
• Koji je stav sindikata prema privatizaciji određenih komunalnih delatnosti, jer su neke od njih profitabilne i za privatni sektor?
– Jedan od primera zasad u Pančevu jeste javno-privatno partnerstvo u komunalnom javnom prevozu. Ima dosta pomaka, ali po našoj oceni to bi moglo da bude uspešnije u nekim segmentima. Iako kao sindikat imamo komunikaciju s „Pantransportom”, pa smo im sugerisali da otvore posebnu liniju za radnike u severnoj zoni jer tamo sada radi više od dve hiljade radnika, stalno se nešto čeka. U svakom slučaju pri privatizaciji takvih delatnosti potrebne su detaljne analize. Naš vodovod je, na primer, preko kredita podneo veliki teret za pravljenje mreže za prigradska naselja i ne mislimo da je preporučljivo da sada takav resurs samo prepustimo nekom privatniku. Možda bi privatni partner mogao da nađe interes u izgradnji fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Ali i tada je potreban čvrst ugovor o ceni tih usluga. Dalje, groblja ne bi trebalo nikako privatizovati. Pored toga, „Zelenilo” i u održavanju zelenih površina iskazuje minimalne cene jer uštedu pravi i preko svog rasadnika. Ono što može da se privatizuje, jesu pijace, jer su iskustva i iz Evrope pokazala da se time dostiže i veći komunalni red. Deponije sa separacijom su takođe profitabalne. Ali toplane su, na primer, specifične bez obzira na povećanje profita uvođenjem veće energetske efikasnosti pošto je pitanje koliko bi građani mogli da plate cenu takvog privatnog partnera. Znači, potrebna je dobra analiza i u odnosu na ekonomsku moć građana. Mi živimo u Srbiji i ovde primamo zarade.
PRVI SRPSKI SINDIKAT U PANČEVU
Baš pred Prvi maj ove godine Samostalni sindikat Srbije obeležio je 27. aprila i 120 godina postojanja svečanom akademijom u prestonici. U Pančevu nije bilo fanfara iako se, prema nekim podacima, možemo pohvaliti da je naša zvanična sindikalna istorija šest dana duža. Sindikat grafičkih radnika u Pančevu je formiran 21. aprila 1903. godine. Pridružio se, naravno, centrali. Nakon Drugog svetskog rata formirano je Sresko sindikalno veće, a tradicija se nastavlja, što zna da ceni, kako kaže predsednik Veća SSS za Pančevo, Kovin i Kovačicu Željko Jelkić, i više od 10.000 radnika koji su u njihovom članstvu.
(Pančevac/N. Simendić)
PANČEVAC PITA ZA VAS Kako do invalidske penzije nakon dužeg odsustvovanja s rada?
