DA LI SU MUŠKARCI SLABAŠNI? A ŽENE DOSTA MOĆNE I SPOSOBNE? Deseta zbirka priča Vase Pavkovića pod naslovom „Daleki, daleki susret”
Da li su muškarci slabašni? A žene dosta moćne i sposobne? Upravo izazov iz ove dileme pred nas je postavio, između ostalog, Vasa Pavković u svojoj desetoj zbirci priča pod naslovom „Daleki, daleki susret”. Svetlo dana ova knjiga je ugledala krajem prošle godine, a pisac ju je pred pančevačkim književnim publikomom predstavio u „Književnom kafeu” Kulturnog centra zajedno s pesnikinjom Jasminom Topić i urednicom izdanja Borom Babić.
Predstavljanja knjiga Vase Pavkovića u gradu kojem živi često kao da prati suviše istorije. Svoju pretprošlu knjigu u Pančevu je predstavio samo sedam dana pre nego što smo bili zatvoreni zbog pandemije korone. Nije mogao da se toga ne seti na početku predstavljanja svoje najnovije, desete zbirke priča „Daleki, daleki susret”. A ovog puta morao je da i sebe i sve prisutne podseti na nevine mlade ljude nastradale u dva masakra, rekavši da će, iako život ide dalje, svako od nas uvek misliti na njih.
Možda je to bio podsticaj da ovom prilikom odgovori i na pitanje koje mu je nedavno postavljeno na književnim razgovorima u Narodnoj biblioteci o tome da li se čini da kao da izbegava današnje vreme i dešavanja.
– Ko god bude pročitao knjigu, znaće da to uopšte nije tačno. Podtekst svih ovih priča je upravo ovo vreme. I uticaj ideologije, uticaj politike na lične sudbine, porodične situacije… Ali meni nije važno da budem čovek koji će za novine da piše o politici, da kritikuje političku situaciju. Važno mi je da spojim priče koje će biti umetnički dokument današnjeg doba, da se vidi kako je sve ovo uticalo na pojedinačne sudbine ovog doba, i na sudbine naših članova porodica, naših naraštaja – objasnio je Vasa Pavković.
– Ovo su priče o ženama, dosta jakim, dosta moćnim i sposobnim, i muškarcima koji su dosta slabašni, koji se ne snalaze u svetu ili žive u svom svetu koji ne žele da promene ni po koju cenu i prosto vegetiraju u njemu – kazao je takođe Vasa Pavković, dajući kroki svoje najnovije zbirke priča.
Na pitanje moderatorke književnice Jasmine Topić kako su povezane i kako su nastale prethodna knjiga „Eho Beograda” i ova, Pavković je ispričao da mu je u fascikli posle „Eha Beograda” ostalo još četrdesetak priča koje je iskoristio za novu zbirku, ali da su i one povezane kao i u svim njegovim zbirkama.
– Volim da knjige budu povezane, da to ne budu zbirke priča, nego da to budu organizovane knjige. Ali da to ne budu romani, lažni romani. Da postoji neka tematska veza, jedinstvo… – potvrdio je doslednost u sastavljanju, ili bolje rečeno stvaranju svojih zbirki koje uvek imaju jedinstvo zapleta, sudbine junaka…
Bora Babić, direktorka i glavna urednica „Akademske knjige”, koja je objavila zbirku „Daleki, daleki susret”, kazala je pred pančevačkom publikom da je velika stvar što poštujemo svoje „lokalne pisce”, ali da je u ovom slučaju reč o „nacionalnom piscu, kojih Pančevo nema mnogo”.
A o poštovanju je dovoljno govorila i prepuna Galerija savremene umetnosti, gde je ovom prilikom održan „Književni kafe” Kulturnog centra.
(Pančevac/N. Simendić)
