PREPORUKA STRUČNJAKA POLJOPRIVREDNICIMA Ječam sve više skreće pažnju visokim prinosima

Za strninu koja je od davnina korišćena za ishranu ljudi, a danas se najviše upotrebljava u proizvodnji slada za pivo i u ishrani stoke, sa uslovima promene klime otvara se prostor da zameni jedan deo kukuruza u koncentrovanoj hrani za stoku.

S tim u vezi master inženjer poljoprivrede Bogdan Garalejić, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Istraživačkog razvojnog instituta (IRI) „Tamiš”, navodi da se ječam odlikuje stabilnim prinosom s veoma malim oscilacijama u poređenju sa pšenicom.

– Podaci o gajenju ječma, kao jedne od najstarijih žitarica u istoriji čoveka, datiraju od pre pet-šest hiljada godina, još iz perioda kamenog doba i civilizacija od današnje Turske do Kine. Korišćen je kako u ishrani ljudi, tako i stoke, pa i kao mera za dužinu i težinu, a bilo ga je i na starorimskom novcu – kaže Garalejić.

On navodi da se površine u Srbiji kreću od 90.000 do 110.000 hektara, a u južnom Banatu se procenjuju na između 2.000 i 4.000 hektara.

– Prinos ozimog ječma je najčešće na nivou pšenice, ali ima godina kada je veći i uglavnom je stabilniji. Kao žitarica po značaju u svetu zauzima četvrto mesto, iza pšenice, pirinča i kukuruza. Seje se na svim kontinentima od severa Evrope do Novog Zelanda, pa i na nadmorskim visinama do 4.000 metara. Kada je reč o ishrani ljudi, daje loš kvalitet hleba, pa se najčešće koristi oljušten, kao kaša. Osnovna je sirovina u industriji piva, jer se od njega proizvodi slad, koji daje specifičan ukus i aromu. Za ishranu stoke koristi se u vidu zrna, u zelenom stanju i kao senaža. Najčešće se meša sa stočnim graškom ili grahoricom, kada je u pitanju zelena masa. Zrno je visokokvalitetna koncentrovana hrana prvenstveno u tovu svinja, sa sadržajem proteina do 16 odsto i najboljim aminokiselinskim sastavom – ističe ovaj stručnjak.

Ječmu u južnom Banatu odgovaraju sva zemljišta izuzev onih zabarenih i slatina, a po vremenu setve razlikuju se ozimi i jari.

– Ozimi ječam je robusniji, sa više zelene mase, duže je vegetacije od jarog, ali u odnosu na ozimu pšenicu vegetacija je kraća i ranije se žanje. Setva mu je u našim uslovima u periodu od 1. do 15. oktobra. Količina semena je manja u odnosu na ozimu pšenicu i kreće se od 300 do 450 zrna po metru kvadratnom, što je 150–170 kilograma po hektaru, a kod hibridnih i do 90 kilograma. Klija na nižim temperaturama, čak i na 1-2 stepena Celzijusa, i ne zahteva u tom periodu više vlage u zemljištu. Ima slabije razvijen koren, ako ga poredimo sa pšenicom, ali izraženo bokorenje i najčešće s poštovanjem vremena setve jedna semenka daje od pet do sedam biljaka i isto toliko klasova. Obrada zemljišta za ječam obavlja se tanjiranjem ili redukovano, što je najzastupljenije na ovom području za strna žita – navodi Garalejić.

Savetodavac napominje da su zahtevi za hranom, kada je reč o fosforu (P) i kalijumu (K), slični ozimoj pšenici, uz jednu značajnu razliku kod azota (N).

– Primena azota mora biti umerena do maksimalnih 80 kg/ha za hibridni ječam, 60 kg/ha za stočni ječam i daleko manja i kontrolisana za pivski ječam. Nekontrolisana i prekomerna upotreba azota dovodi do bujnosti i poleganja, što snižava prinos i otežava žetvu, uz gubitke. Kako azot gradi proteine, oni u pivskom ječmu ne smeju preći sadržaj od 10 odsto, jer preko te granice ječam ide za stočnu hranu. Manje je otpornosti na niske temperature (– 10 do – 12 °C) u odnosu na pšenicu i zato se poštovanjem roka setve ta otpornost povećava. Prolećni porast je intenzivan i raniji, a od svih žita najotporniji je na sušu – ističe master inženjer poljoprivrede.

Prema njegovim rečima, ječam klasa ranije od ozime pšenice i svojim dugačkim ili kratkim klasom sa dugačkim osjem, zelenom stabljikom i listovima stvara sliku zelenog mora ispod plavog neba.

– Po klasama se razlikuju višeredi ječmovi sa šest redova zrna, gde svaki usek vretena klasa ima tri zrna, što je karakteristično za stočne ječmove, a drugi su sa dva reda zrna, gde je na useku plodan samo jedan cvet i imamo jedno zrno, što je odlika pivskih ječmova – rekao je Garalejić.

Ranije je proizvodnja ječma bila zastupljena najviše na državnim poljoprivrednim imanjima zbog koncentracije farmi, a danas je zastupljen na poljima kompanija koje imaju stočarsku proizvodnju, gde se koristi kao zelena krmna masa za senažu ili za zrno. Svoje mesto zauzima i kod pojedinih manjih proizvođača koji su ga uvrstili u plodored, jer je izuzetno dobar predusev za sve okopavine.

– Preporučuje se za površine i kod proizvođača korenastog povrća, jer posle ječma u zemljištu ostaju hemijska jedinjenja koja imaju nepovoljno dejstvo na nematode i neke patogene, koji napadaju povrće, što se zove alelopatija i ima pozitivan efekat. Nije dobar predusev ozimoj pšenici, ali se može sejati dve godine zaredom. Žetva je obično od sredine juna i to je prva strnina koja napušta polja. Slama je gruba, osje je nazubljeno i neprijatno na dodir, te se slama ne koristi kao prostirka u štalama, ali je treba usitniti i ostaviti na parceli kao organsko đubrivo – ističe savetodavac.

Kada je reč o agrotehnici, IRI „Tamiš” je sa svojim savetodavcima dostupan poljoprivrednicima, kako u oblasti ratarstva, tako i u vezi s merama zaštite od bolesti i štetočina, a komunikacija je direktna (na poljima), putem poruka ili društvenih mreža.

– Na našem oglednom polju imamo i veliki broj sorti ječmova. Oni se mogu videti na polju, ne samo za „Dan polja” nego i u različitim fazama rasta i razvića tokom vegetacije. Pored savetodavne službe, i Prognozno-izveštajna služba redovno prati pojave štetnih organizama i bolesti, o čemu obaveštava poljoprivrednike preko sajta i poruka.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo iz IRI „Tamiš” Bogdan Garalejić ističe da u okolnostima promene klime i nesigurnosti proizvodnje pojedinih jarih okopavina ozimi ječam, pored uljane repice i ozime pšenice, predstavlja sigurnost u proizvodnji i u prihodima.

– Sve je više firmi koje ugovaraju proizvodnju i imaju obezbeđen plasman ječma. Sortiment je domaći i uvozni, a i proizvodnja semena se na našem terenu povećava. Agrotehnički nije toliko zahtevan, ali traži i određeno znanje, koje olakšava samu proizvodnju. To omogućava da u pravo vreme i odgovarajućim sredstvima proizvodnju održimo bez obzira na ćudi prirode, na šta nemamo uticaj ili smo je svojim uticajem okrenuli protiv nas – poručuje Garalejić.

(Pančevac/J.Filipović)