Bio je to praznik koji se u nekadašnjoj Jugoslaviji slavio od 1945. do 1988. godine. Dan mladosti bio je povezan sa rođendanima Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika u krvi raspala zajedničke države koja se ponosila “bratstvom i jedinstvom” naroda i narodnosti, aktera najnrutalnijeg sukoba u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Glavni simbol ovog praznika bila je Štafeta mladosti koja je iz Kragujevca krenula Titu davne 1945. godine. Pravila igre su nalagala da se maršalu Jugoslavije štafeta uruči na posebnoj svečanosti na stadionu JNA u Beogradu uz obavezan slet.
Nakon Brozove smrti 1980. godine, kult je nastavljen sve do 1987. godine kada su se štafetne palice simbolično polagale ne njegov grob u Kući cveća na Dedinju.

Skandali koji su pratili pripreme za Dan mladosti 1987. godine i, ispostaviće se, poslednju Štafetu mladosti i danas se s nevericom prepričavaju. Sve je počelo kada se dizajnerski studio „Novi kolektivizam“ iz Ljubljane prijavio na tadašnji savezni konkurs za idejno rešenje štafete i plakata Dana mladosti i – pobedio.

Njihov plakat bio je kopija nacističkog plakata Nemca Riharda Klajna, na kojem arijevac drži zastavu sa kukastim krstom. Njega su zamenili petokrakom, a zastavu jugoslovenskom trobojkom i uklonili preostale simbole Trećeg Rajha, a nemački orao zamenjen je golubicom. Prema rečima jednog od umetnika, Romana Uranjeka, generalima i drugim predstavnicima tadašnjeg jednopartijskog režima se svideo njihov poster.

„Naš plakat za Dan mladosti je autentični retroavangardizam. To jeste citat, ali naši citati nikad nisu u čistom obliku. Nacikunst bismo, recimo, vezivali sa ruskom avangardom, ili sa socrealizmom – u svakom slučaju sa nečim što je potpuno različito u pristupu. Na plakatu za Dan mladosti smo vezali Riharda Klajna sa elementima od Triglava do Plečnika, sve to kombinovali u skladu sa našim jezikom izražavanja, i to je izazvalo paranoidnu reakciju totalitarne kulture“, ispričao je Uranjek i dodao:

„Dobro se sećam da je jedan general izjavio da mu je drago da je na posteru mišićavi mladić, a ne neka apstrakcija. Oni su to zaista voleli i s tim se identifikovali. No, kada je referenca otkrivena, nastali su problemi“.

A, problemi su počeli krajem februara 1987. kada je čitalac beogradske „Politike“, inženjer Nikola Grujić novinama poslao pismo u kojem upozorava na sličnost između Klajnovog naci rada i plakata „Novog kolektivizma“.

S druge strane, štafeta je bila urađena u obliku kupe, sa osam prstenova, koji su simbolisali republike i pokrajine. Trebalo je da stoji na držaču u kojem se nalazila video-kaseta sa porukom, držač je trebalo da se oslanja na četiri nogice, a čitava kompozicija da stoji na postolju u obliku SFRJ. Ne samo da je bila veoma nezgodna za nošenje, već je zbog te četiri nogiće mnoge podsećala na hoklicu. Svima je neverovatno kako autori nisu završili u zatvoru.

Vremena je bilo sve manje, a skandal sve većih razmera. Međutim, nije bilo moguće nastaviti s tom štafetom, pa je ponovo angažovan slovenački studio, ali ovoga puta „Marketing delo“. Zanimljivo je i to da zbog provokativnog plakata nije odgovarao niko od dizajnerske ekipe, a famozni čitalac „Politike“ Nikola Grujić se nikada više nije oglasio u javnosti.

Novi plakat, sa zvezdom petokrakom i zelenim listom, bio je pod velikom lupom javnosti, pa je i na njemu zapažena provokacija. Primedbe su bile različite: da je petokraka suviše sa strane, da je manja od lista, da boja lista podseća na domobransko zelenu, da je list namerno okrenut nadole, da liči na plakat „Slovenija, moja dežela“…

Ni nova štafeta Vladimira Pezdirca nije bila pošteđena kritike. Bila je od plastike, što je bio presedan, jer su dotadašnje pravljene uglavnom od plemenitih materijala. Uzalud su umetnici pokušavali da objasne da plastika simboliše futurizam. Tek je „na nož“ dočekano što na vrhu štafete stoji osam crvenih tačkica. Jedni su to tumačili kao pretnja da će jugoslovenskim republikama i pokrajinama poteći krv, drugi komentarisali da plastična štafeta sa crvenim „kapljicama“ liči na običnu epruvetu. Možda najbliži istini su bili oni koji su zbog toga što je u njoj bila ugrađena svetleća dioda i sporne tačkice sijale, poredili štafetu sa igračkom.

Ali, vreme je bilo na izmaku a tenzije tolike da je polako sve počelo da gubi smisao. Štafeta je krenula sa Triglava nakon što su desetoro alpinista 21. marta, po nevremenu, jedva razvili državnu trobojku.

Neslavan početak nije mogao da ima ništa bolji kraj. Vrhunac manifestacije, slet na stadionu JNA u Beogradu nosio je naziv „Upalite svetlo“ i izvelo ga je 5.500 učesnika. Bilo je i problema sa scenarijem jer je, između ostalog, pesma Đorđa Balaševića „Stari orkestar“, asocirala na prozivku na račun kolektivnog predsedništva SFRJ.

Poslednji nosilac štafete bila je Rajmonda Brošaj, učenica petog razreda Osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz Gnjilana. Rajmonda je predala štafetu predsedniku Predsedništva Savezne socijalističke omladine Jugoslavije Hašimu Redžepiju i pre toga poručila „Titovim putem, zajedno možemo sve“.

Zaigralo se i poslednje Kozaračko kolo. Štafeta je stigla i na rok koncert u halu Pionir pozdravljena gromkim aplauzom i muzikom grupa Leb i sol, Džakarta, Zana, Valentino…

Ceo slučaj je bacio veliku senku ne toliko zbog „nacističkog“ plakata, koliko zbog reakcije koja je svojom rigidnošću uništila svaki kredibilitet Dana mladosti. Sledeće, 1988. godine, štafeta je ukinuta. Na stadionu JNA je tada održan još jedan slet, da bi godinu dana kasnije SKOJ kao organizator sasvim ugasio ovu tradicionalnu manifestaciju.

Omladinka koja je tada predala ispostaviće se poslednju štafetu Titu nije ni slutila da će ostati upamćena. Bila je studentkinja iz Prištine po imenu Sanije Hiseni i Titu se obratila i na albanskom i na tadašnjem srpsko-hrvatskom jeziku.

“Voljeni druže Tito, stotine hiljada ruku mladih nosilo je ovu štafetu do tebe putevima naše divne domovine sa našim najiskrenijim željama upućenim tebi od omladine, pionira i radnih ljud, zbratimljenih naroda i narodnosti Jugoslavije koji žive svi kao jedan i svi iz jednog srca čestitamo ti 87. rođendan. U ime slobode, u ime socijalizma, u ime samoupravljanja, u ime ravnopravnosti, u ime mira. Voljeni druže Tito, mi govorimo jezikom tvojim i srcem tvojim. Ovu zemlju i ovaj narod ništa ne može slomiti, ni danas ni sutra, nikada. Živeo nam dragi druže Tito, živeo i živeli uvek zajedno još puno proleća.”

(Pančevac/Mondo)

PALE CENE OGREVA 2 razloga da sada kupite PELET i DRVA

PREMINULA KRALJICA ROKENROLA Tina Tarner nakon duge bolesti umrla u 83. godini u Švajcarskoj!