FESTIVAL ŽISEL ČUVAR TRADICIJE Evo ko su pobednici i šta organizatori žele da uvedu kako bi dodatno unapredili ovaj događaj

„Žisel” je jedna od najdugovečnijih i najoriginalnijih manifestacija na ovim prostorima, jer putem pokretnih i nepokretnih slika neguje i čuva tradiciju i običaje života na selu.

I ove godine je taj festival pokazao svoju vitalnost i žilavost, jer je privukao veliki broj entuzijasta: stiglo je 20 filmova i 417 fotografija autora iz zemlje i inostranstva.

Na kraju su, po odluci stručnog žirija, pobedili najbolji, a još bolje je to što organizatori žele da unaprede ovaj događaj i uvedu neke novine, kao i da ožive rad foto-kino kluba.

Tako je gran-pri pripao Živomiru Mihajloviću iz Velike Plane za film „Dulenska štraparijada”. Prvu nagradu, kao i priznanje za režiju dobio je Luka Stefanov iz Pančeva za ostvarenje „Vumarlik”, drugo mesto je zauzela Sandra Iršević iz Subotice za „Slamarke: izrada umetnosti od slame – veza između nasleđa, kreativnosti i održivosti”, a na treće mesto plasirao se rad grupe autora „Šaf” iz Vranja pod nazivom „Krađa i prekrađa zvona”. Bilo je još nagrada, a recimo priznanje za najbolji scenario dodeljeno je Dolovcu Bojanu Vojnovu za film „Deliblatska peščara budućim generacijama”, za kameru – Ljubiši Tešiću za delo „Rezanci s makom”, a za najbolju montažu – Slobodanu Gavriću za „Slamarke”.

Treba napomenuti da su u subotu i nedelju održane prva i druga projekcija filmova, a u petak, 4. avgusta, otvoren je 51. Salon umetničke fotografije. Prva nagrada pripala je Zorici Petrović iz Smedereva za kolekciju radova „Stigla je poruka”, „U prozoru”, „Goga” i „U bostanu”, a drugo i treće mesto u toj kategoriji zauzeli su Ranko Đurović i Maja Stošić.

Pobedničku pojedinačnu fotografiju „Zvezde” uradio je Konstantin Ileš iz Ivanova, drugu nagradu osvojila je Marija Radojičić iz Čačka s „Kafanskim pričama”, a treću Danica Novak iz Jesenica (Slovenija) za rad „Na selu”.

Te večeri otvoreno je i nekoliko izložbi, a pre svega postavka radova „Žisel 2023”. Prikazana je i „Arhiva fotografija 2022”, zatim izložba razglednica Studija „Strugar” i radova Geze Lenerta, Predraga Mihajlovića i Miroslava Predojevića.

Predsednik filmskog žirija Milorad Milinković istakao je da mu je sve ovo bilo zanimljivo, jer dugo nije gledao filmove u vezi sa životom na selu.

– Video sam da ima talenata, a pobednički film je imao ideju i dobru razradu. Fenomen je da postoji ovakav festival, kao i entuzijasti koji ga čuvaju. Verujem da bi u sali bilo više ljudi da nije bilo kijameta – rekao je Milinković.

Direktor Doma kulture Dušan Lukić rekao je da je, za razliku od prošle godine, bila žešća konkurencija i žiri nije imao lak posao, a pobednički film zaista na autentičan način čuva tradiciju i običaje života na selu.

– Što se fotografije tiče, imali smo prijavljenih 417, od kojih je izabrano 112 za uži krug i one su izložene u galeriji Doma kulture. Među njima se nalaze i radovi onih najboljih koji su postali nosioci „Zlatnog suncokreta”. Drago mi je što je nagrada pripala dvanaestogodišnjem Konstantinu Ilešu iz Ivanova, a on će dobiti i novu nagradu ustanovljenu po doajenu omoljičke fotografije Panti Marjanoviću, koji je ovekovečio ovo selo, ljude i običaje. Zapravo, to je nagrada za fotografiju koja se nama najviše dopada, bez obzira na mišljenje žirija. Planiramo da animiramo još mladih za učešće na festivalu, kao i da obnovimo rad filmskog kluba i ponovo uvedemo u program i igrane filmove, i to u saradnji s rediteljem Miloradom Milinkovićem – kaže Lukić.

– Ove fotografije su nastale u više različitih sredina, poput Miloševca, moravskog sela, ili Dojkinaca, koji se nalaze na Staroj planini. A ono što mi je bitno jeste da se na svakoj fotografiji nalazi meni draga osoba – rekla je prvonagrađena.

Nosilac gran-prija Živomir Mihajlović iz Velike Plane napravio je film prilikom održavanja lokalne manifestacije „Dulenska štraparijada”.

– Snimao sam moćne konje kako izvlače balvane, a „Štraparijada” je takmičenje tih snažnih životinja. Mesto Dulene nalazi se u najvećoj klisuri, u blizini Kragujevca, a tu je i reka Dulenka, koja je toliko lepa da se uz dobar marketing može napraviti nešto slično Plitvicama – kaže Mihajlović.

Bivši dugogodišnji direktor Doma kulture Đurica Jovanov naveo je da je bitno da se očuva ova tradicija.

– Čujem da ima nagoveštaja o uvođenju slobodne teme i apsolutno sam protiv toga, jer treba da ostane samo tema „Život sela”, zato što to čuva autentičnost ovog festivala. Fotografije su, kao i uvek, izuzetne, a pogledao sam svih dvadesetak. Dobro je što sve govore baš o životu na selu, a bilo je i nekoliko veoma kvalitetnih. Podvlačim da to treba negovati, jer mnogi festivali su propali zato što su postali uniformisani – istakao je Jovanov.

(Pančevac)