DA LI SU PANČEVCI KOMPJUTERSKI PISMENI Pančevke prestigle jači pol! Sela u zabrinjavajućem zaostatku!
Broj onih koji se mogu pohvaliti bar osnovnim znanjem u baratanju kompjuterima u Pančevu za jednu deceniju veći za devet odsto. „Kompjuterski pismenih” žena više za jedanaest, a muškaraca tek za šest odsto. Pančevačka sela u zabrinjavajućem zaostatku.
Da li je u toku društveno raslojavanje ženskog pola u pogledu obrazovanja? Prema podacima s poslednjeg popisa stanovništva o obrazovnom nivou žitelja Srbije, sve je veći broj obrazovanih žena, koje grabe ka najvišim dometima i u pogledu visokog obrazovanja, pa onda i kompjuterske pismenosti, dok s druge strane u sloju najniže obrazovanih i potpunih analfabeta i u pogledu kompjutera i dalje su u većem broju pripadnice ženskog pola.
Kompjuterski pismenih više za devet odsto
Na osnovu podataka koje je poslednjeg dana jula objavio Republički zavod za statistiku u brošuri s podacima o obrazovanju žitelja Srbije, broj „kompjuterski pismenih” pripadnica ženskog pola u Pančevu i njegovim selima povećao se za 11,2, a muškaraca za nesrazmernih šest odsto. Žene su tako uspele da prestignu „jači pol” pa sada 48 odsto žena u Pančevu zna da koristi kompjuter bar za svakodnevne potrebe, dok je takvih muškaraca 46,4 odsto.
pexels-alican-helik
Ukupan broj Pančevaca uzrasta iznad petnaest godina koji znaju da koriste osnovne računarske aplikacije u izvršenju svakodnevnih zadataka, kao što je obrada teksta i kreiranje tabela, pretraživanje informacija na internetu, slanje i primanje elektronske pošte, korišćenje aplikacija „Skajp”, „Vajber”, „Votsap” i dr. ima nešto više od 47 odsto, što je za devet odsto više nego na prošlom popisu iz 2011. godine. Ali za šalu nije što su i dalje uporno u većini u grupi onih koji ne znaju ama baš ništa da rade na kompjuterima, stručno rečeno „kompjuterski nepismenima”, jer ih je u toj kategoriji više za četiri odsto nego muškaraca.
Kompjuterski nepismenih više u selima
Posebno je zabrinjavajuće to što je broj „kompjuterski nepismenih” veći za 10 odsto u šest sela (Dolovo, Banatski Brestovac, Banatsko Novo Selo, Omoljica, Ivanovo, Glogonj i Jabuka) nego u sredinama koje se tretiraju kao gradske (Pančevo, Starčevo, Kačarevo). Istovremeno, još je gore to što je i „kompjuterski pismenih” u tim sredinama manje za čak 15 odsto, što čini samo trećinu meštana tih sela.
Podatke o strukturi stanovništva, i što se tiče delatnosti i godina, kada je u pitanju obrazovni nivo, još nemamo, te ne znamo, na primer, koliko poljoprivrednika u stvari i ne ume da koristi aplikacije kojima ih sve više zasipaju. Ipak se može pretpostaviti da ih ima dosta. Zato ne bi bilo zgoreg da osmislimo neku novu Kiku Bibić za opismenjavanje na kompjuterima. Za one koji nisu čuli ili ne znaju ko je ona, da kažemo da je reč o liku iz istoimene serije u maestralnom tumačenju Mire Stupice, ženi koja je inspirisala mnoge u tadašnjoj Jugoslaviji da se poduhvate učenja slova, onih na papiru.
(Pančevac)
